MNOGO pre nego što se grafički roman “Maus” ovenčao najprestižnijim nagradama i izborio stripu status - književnosti, jedan nacrtani miš je postao ikona. Miki Maus je to ostao sve do dana današnjeg, kada se u čast ovog devedesetogodišnjeg junaka širom sveta organizuju fešte. Najslavnijem animiranom glodaru u čast, tačno na njegov 90. rođendan, 18. novembra, kompanija “Dizni” na Menhetnu je otvorila izložbu koja će potrajati sve do 10. februara - postavka koja se prostire na gotovo hiljadu i po metara kvadratnih nazvana je “Miki: zaista originalna izložba”.

Ovaj zvanični “rođendanski” datum se u stvari odnosi na Mikijev “debi” u crtanom filmu “Parobrod Vili”, 18. novembra 1928. godine. Ipak, popularni miš se pre toga pojavio u drugom crtaću, prikazanom kao svojevrsni “test” za publiku, maja iste godine. Film Plane Crazy je tek docnije doživeo “pravu” premijeru i vodi se kao treća Mikijeva “uloga”.

Miki Maus trebalo je da se zove Miš Mortimer, ali Diznijeva žena je “presudila” protiv tog imena i rodio se Miki - i to tek nakon što je Volt, koji je prvobitno želeo da “lansira” drugog junaka, Sretnog Zeca Osvalda, u borbi oko autorskih prava na Zeca ostao kratkih rukava. Mikijev izgled takođe je prošao kroz brojne transformacije - današnji klinci teško da bi ovog dobrodržećeg devedesetogodišnjaka prepoznali u prvobitnom izdanju, kada je bio dizajniran kao lik sastavljen od velikog broja krugova, da bi ga tek 1935. animator Fred Mur preinačio u “pravog” miša.

Pročitajte još - Miki Maus ponovo na TV

Do te 1935, Miki Maus se uveliko probio i u druge medije, tačnije sa velikog platna “ušetao” i u strip (u kome će pretežno i nastaviti da egzistira od polovine prošlog veka) - i to ne samo američki već i srpski.

- Fascinantno je koliko je rano ta velika harizma Mikija Mausa počela da se reflektuje i na našim prostorima - priča o tome strip autor Saša Rakezić Zograf, koji je između ostalog kolekcionar “svega i svačega” inspirisanog čuvenim “Diznijevim” junakom, a sa kućom “Komiko” objavio je i domaće stripove u knjizi “Doživljaji Mike Miša”. - Lokalni crtači su već 1932. u listu “Veseli četvrtak” počeli da kreiraju vlastita viđenja Mikija, ovde zvanog Mika Miš, crtajući proto-stripove (sa tekstom ispod crteža) o njemu iako su ga mogli videti samo u nekoliko crtanih filmova, jer su i u SAD ti stripovi tek počeli da izlaze.

Zograf veruje da se fenomen Mikija Mausa nedvosmisleno izdvaja u odnosu na sve ostale fenomene pop kulture modernog doba.

- Filmovi “Diznija” predstavljali su senzaciju, ali je čak i ona ostala u senci prijemčivosti samog lika Mikija Mausa, koji je vrlo brzo prerastao u globalni fenomen, a svakako je jedan od prvih koji je prevazišao državne i kulturne granice tog vremena. Gotovo odmah se pokazalo da je ta zaokružena mišja figura nešto prepoznatljivo i razumljivo na svim meridijanima.

Pročitajte još - Svi smo mi Miki Maus

Sa Zografom bi se svakako složio i sam Volt Dizni koji je Mikija Mausa nazvao “globalnim ambasadorom”, ali i Džimi Karter koji je omiljenog miša nazvao “znakom dobre volje koji prevazilazi sve kulture i nacije, kada ugledaju - ljudi vide sreću”.

ČEKA OSKAR ZA GLUMU

ZA film “Fantazija” iz 1939. godine, Miki je dobio čak dva počasna Oskara: za korišćenje klasične muzike, ali i za ton, ali nikada nije bio u kategoriji Oskara za glumu. Kad se 1983. vratio u filmu Mickey’s Christmas Carol osvojio je Oskar u kategoriji kratkog animiranog filma.

Nakon crtaća “Kraljević i prosjak” snimljenog po romanu Marka Tvena, Miki je dobio zvezdu na holivudskoj stazi slavnih. Miki, pas Pluton i devojka Mini već 1955. dobijaju vlastito carstvo u Sjedinjenim Državama, zabavni park “Diznilend”, najpre u Kaliforniji, a potom i širom sveta, od Tokija do Pariza.