ISTINA O STALJINU: Za jedne je veliki vođa i mudri državnik, a za druge krvožedni zlotvor

TOKOM života Josifa Visarionoviča Staljina (1878-1953) njegove zasluge su preuveličavane i negovan kult ličnosti da bi posle vođine smrti započela njegova detronizacija. Jedni su ga opisivali kao velikog vođu i mudrog državnika, a drugi kao krvožednog zlotvora paranoidne psihe koji je u Sibir oterao nekoliko miliona nedužnih ljudi. Pitajući se gde je istina, Vladimir Vasiljevič Karpov (1922-2010) napisao je knjigu "Generalisimus" koja je u Rusiji objavljena 2002, a nedavno i kod nas, u izdanju "Informatike", u prevodu Ljiljane Nedeljković.

Sužavajući svoje istraživanje na Staljinovu vojnu i delom političku biografiju, autor je uz razgovore sa ljudima iz njegovog okruženja koristio dokumente iz ruskih i stranih arhiva, kao i memoarsku građu ruskih, nemačkih, engleskih, američkih vojskovođa i oficira. Kao Staljinov savremenik, Karpov, koji je radio u Generalštabu ruske vojske od 1947. do 1953, imao je prilike da viđa "generalisimusa", ali i ne da ga upozna. Knjiga je zasnovana na dokumentarnoj građi, pri čemu je autor koristio modernu metodu montaže, uz slikovita i živa objašnjenja koja obimnu knjigu čine lakom za čitanje.

PROČITAJTE JOŠ - Staljin, Musolini i Tito o Kosovu

Želeći da odagna sumnje u objektivnost, Karpov ističe da je još kao diplomac vojne škole u Taškentu 1941. uhapšen i osuđen za navodnu antisovjetsku agitaciju, zbog čega je mogao biti i streljan, ali je "samo" poslat u radni logor na Uralu. Kasnije je dobio priliku da se u ratu sa Nemcima, u kažnjeničkoj četi "krvlju iskupi za svoju krivicu". - Dakle, imam osnova da se ljutim na Josifa Visarionoviča. Pa ipak... - navodi Karpov.