VAJARKA i profesor Fakulteta likovnih umetnosti Dragana Ilić, do sada je portretisala uglavom bliske osobe i važne ličnosti iz sveta umetnosti, a u kragujevačkoj galeriji “Rima”, upravo predstavlja ciklus portreta naših kritičara, istoričara i teoretičara umetnosti, koji su joj minulog leta pozirali u njenom beogradskom ateljeu. Tokom tih seansi, nastale su biste Ješe Denegrija, Irine Subotić, Lidije Merenik, Danijele Purešević, Darke Radosavljević Vasiljević i Milete Prodanovića.

Njeni modeli zabeležili su svoje utiske o procesu stvaranja portreta, a ti tekstovi, kao sastavni deo postavke i bitno svedočanstvo, našli su se u katalogu. Umesto da protiču u tišini i nepomičnosti dugotrajnog sedenja, seanse kod Dragane Ilić, prema svedočenju Ješe Denegrija, odvijale su se uz opuštene i zanimljive razgovore. Poziranja bi počinjalo crtežima i fotografijama, pa bi se nastavljalo i završavalo u postupku, materijalu i jeziku skulpture.

Pročitajte još - Oblaci od porcelana

Dok je pozirala, Danijela Purešević je, tvrdi, sve vreme imala ideju o bliskosti psihoterapije i čestih, višesatnih seansi kod Dragane Ilić:

- Sličan je mizanscen. Pacijent-model-kritičar sedi na stolici u centru ateljea. Psihijatar-umetnik izrađuje njegov psihološki portret, anamnezu. I tako desetak puta tokom znojavog jula i avgusta. Bila sam rasterećena vlastitog izgleda. Znala sam da će portret imati moje obličje, ali da su spoljašnje, površinske karakteristike lika sekundarne - šminka, frizura, znoj, podočnjaci, znaci umora. Jer, Dragana zapravo istražuje i vaja unutrašnje biće - piše Pureševićeva.

Prema svedočenju Lidije Merenik, vajarka “brzo, grozničavo, precizno radi, potpuno posvećeno i odsutno za svet oko sebe dok žmiri ili mulja glinu iz šake u šaku, kao da se lopta i kao da će ta glinena lopta da bude, jednim zamahom iz lakta bačena na glinenu skicu.”

U trenutku kada se od umetnika prevashodno očekuje društveni angažman, Dragana Ilić, smatra Darka Radosavljević Vasiljević, hrabro zadire u lični prostor, intimu portretisanog:

- Pristupajući kao umetnik u svom značenju te reči, ulazi mu u psihu, traga za onim nečim sa čim ni sam model nije spreman da se suoči - beleži kritičarka, pri susretu sa “sopstvenom glavom”.

MAGIJA STVARALAŠTVA

POSLE završene seanse - zastor - piše Irina Subotić. - Prekrivanje portreta da se glina ne bi prebrzo sušila istovremeno je i privremeno udaljavanje od modela, predah od nagomilanih utisaka, ali i očuvanje faktora iznenađenja, zaloga za kontrolu, nove susrete i traganje za daljim rezultatima. Samo umetnica zna kako će izgledati definitivno završeno delo: čarolija vatre i temperature, alhemija materije i boje nama su nepoznanice, a ona se s tim nepoznanicama spremno i spretno suočava i na njih računa. Kakva magija stvaralaštva!