PIJANISTKINjA Julijana Šarac iz dalekog Sidneja, gde živi i stiče akademske titule, ponovo je doputovala u rodni Beograd u kome će ovih dana objaviti singl kao najavu svog drugog albuma. Za razliku od prethodnog, proletos u Beogradu promovisanog albuma sa interpretacijama dela Betovena i Mocarta, na novom kompakt-disku će se naći kompozicije u inovativnim aranžmanima, "krosover" raznovrsnih muzičkih pravaca.

- Numera "Jovana", koju objavljujemo kao singl, zasnovana je na prelepoj staroj pesmi "Jovano, Jovanke", u aranžmanu Vladimira Nikolova, koji ovde predaje džez, i predstavlja fuziju balkanskih motiva sa džezom, ali i sa pop zvukom, što joj daje i komercijalnu dimenziju - otkriva Julijana, pijanistkinja i pedagog, koja je, preko Austrije i Beča, gde je završila osnovne muzičke studije, pre 12 godina dospela do Australije. U Sidneju je pronašla ljubav, a na tamošnjem konzervatorijumu zvanje mastera.

Pročitajte još - Kad je dete virtuoz na klaviru

- Trenutno radim doktorat iz muzikologije o tome kako vizuelni aspekat utiče na percepciju muzike kod slušalaca, o čemu sam nedavno govorila i u emisiji jedne londonske televizije - priča Julijana. - Dokazano je da prateći spotovi, ali i sam izgled, imidž, stil i pokreti izvođača, mogu ne samo da poboljšaju utisak, već i da u potpunosti promene način na koji publika čuje i pamti muziku, te da je vizuelni aspekat često čak dominantniji od same muzike.

Julijana za novi album, koji objavljuje "Menart", slovenačka kuća sa licencom "Soni mjuzika" za Balkan, pored "Jovane" priprema i druge pesme koje je, u skladu sa njenim idejama, aranžirao dirigent Ivan Ilić, a koje izvodi sa pratećim bendom. Kaže da se "krosover" muzika kod nas retko izvodi, a još ređe snima, baš kao i klasika, čije je objavljivanje u Srbiji dugo na nivou incidenta, za razliku od Sidneja, gde je zaista mnogo novih "klasičnih izdanja".

Zato za neki naredni, treći ili četvrti album koji planira da objavi, Julijana najavljuje Šopenova dela, dakle klasičnu muziku, ali uz moderan pristup i interpretaciju sasvim drugačiju od one uobičajene za 20. vek.

- Čak ni istorijski instrumenti uz čitanje originalnih starih tonskih zapisa danas ne garantuju interpretaciju istovetnu prvobitnoj, istorijskoj. Danas i publika ima sasvim drugačije uši, sluh - objašnjava umetnica. - Živimo u doba postmodernizma, i u redu je sve preispitivati, biti inovativan, pokušavati najraznovrsnije stvari...