Milan Marić: Teatar postaje deo gradskog folklora

PRVI put u našem teatru, posle mnogih najava na raznim scenama i u različitim pozorišnim vremenima, konačno će se i pojaviti “Roman o Londonu” Miloša Crnjanskog - ovog izazova prihvatilo se Beogradsko dramsko, a premijerno izvođenje je u subotu, u režiji, adaptaciji i izboru muzike Ane Đorđević. Uloga Rjepnina, koji je alter ego pisca, pripala je Milanu Mariću, jednom od najboljih glumaca mlađe generacije.

- Svi koji su čitali knjigu imaju neka očekivanja kako Rjepnin treba da izgleda. Iz iskustva sam shvatio da moram da pronađem nešto svoje. Verujem da je ovo pravo vreme za izvođenje dela - kaže, na početku razgovora za naš list, Milan Marić.

* Šta ga danas posebno čini aktuelnim?

- Kao i sva velika dela, pred nama je jedna univerzalna priča o čoveku koji neće da pristane na kompromise i “pravila igre”, želeći da se bori za nešto više. Priča o emigrantima uvek je aktuelna, njeni svedoci smo i danas. Ima jedan tužan podatak da je u poslednjih sto godina zabeleženo samo dvanaest minuta mira u celom svetu. Naše vreme je čudno, čini mi se da smo pogubljeniji nego pre, u nekoj blagoj histeriji koja se stalno podiže. Ne bih hteo da kažem da je to uvertira za treći svetski rat, ali je očigledno da svuda jača desnica i da većina ljudi ne razume šta se dešava. Jer desnica uvek nudi banalna rešenja za koja se ljudi hvataju.

Pročitajte još - "Dovlatov" u trci za evropski Oskar

* Kažete da ste u glavnom liku tražili “svog” Rjepnina?

- Sve je stvar etike i nepristajanja na okolnosti. S druge strane, postavlja se pitanje kako prihvatiti pravila sveta koji te okružuje i u njemu živeti svoj život. Treba naći balans, održavati svoj sistem vrednosti, ali tako da se ne odvojite od tog istog sveta. Naravno, ima i onih stubova oko kojih nema dileme. Ipak, morate igrati tango sa životom i kakve god da su okolnosti praviti svoj izbor. Sve zavisi od toga koliku smo cenu spremni da platimo.

* Počeli ste sa angažovanom predstavom “Radnici umiru pevajući”, gledali smo vas i u “Zoranu Đinđiću”, “Gospođici”, predstavi “Mali mi je ovaj grob”...

- Tražio sam i dalje tražim ono što me intimno uzbuđuje. Manje mi je važno da li će predstava biti rasprodata ili ne. Verujem da je pozorište moćan medij, kojem se stalno oduzima potentnost. Preživeće i ovo vreme, iako mi se čini da još ne uviđamo koliko je jako već se, čak i u samom teatru, ono počinje da shvata kao deo gradskog folklora. Nedostaje mu istina, a u 21. veku ne možete da lažete publiku. Ona živi u vreme brzih informacija, mobilnih telefona, androida i hoće da vidi “meso”. Ne zanima je persiflaža emocija, niti dobar govorni aparat. Kakvo je to pozorište koje nije politički angažovano? Uostalom, politika nije samo partija za koju smo glasali nego i odnos prema sebi, okolini, poslu, mestu u kojem živiš.

Scena iz "Romana o Londonu" Foto Beogradsko dramsko

* “Mladom Bosnom” bavili ste se u dve predstave i jednom filmu...

- Gavrilo Princip i “Mlada Bosna” počeli su da se koriste za najniže porive, da o herojima govore kukavice, da se licitira da li je Princip Srbin ili nije, terorista ili junak... Ova tri naslova iz tri različita ugla bavila su se tom temom, ali nijedan nije osporavao njihovo herojstvo. Mislim da je to najbitnije.

* Šta vam je donelo rusko iskustvo odnosno film “Dovlatov”?

- Uz njega sam se promenio, porastao u svakom smislu. Šest meseci sam proveo u stranoj zemlji, vratio sam se u Srbiju zreliji. Bavio sam se ljudima koji su bili spremni da slobodu i život žrtvuju zarad umetnosti. Gde to danas ima?

* Nigde.Kako to objašnjavate?

- Pravila su se izmenila. Često čujemo kako ljudi za sve loše u čovečanstvu krive kapitalizam. Da je zarada na prvom, a ljudi na drugom mestu. Osim što smo locirali problem, šta smo uradili s tim? Svaki dan slušamo o nekom zlu, ubistvima. Navikli smo se na nesreću. Naša empatija polako nestaje. Zato svuda u svetu i jača desnica. Kako probuditi ponovo razumevanje među ljudima i saosećanje kad smo svi pomalo nestabilni. Ne razumemo ni sebe ni svet oko sebe.

Pročitajte još -Životni lomovi Sergeja Dovlatova

RUŽAN POSTUPAK ANSAMBLA

PREDSTAVA je rađena u koprodukciji Beogradskog dramskog, produkcije “BeoArt” i SO Krupanj, a njeno premijerno izvođenje upriličeno je u okviru obeležavanja 125 godina od rođenja Crnjanskog.

Ipak, uprkos izuzetnom datumu, premijeri i činjenici da se radi o velikom delu jednog od najvećih srpskih pisaca, desio se presedan na ivici skandala: osim Milana Marića i Aleksandra Vučkovića, na konferenciji za novinare nije se pojavio niko od glumaca, čak ni rediteljka Ana Đorđević, koja je i adaptirala delo za pozorišnu scenu. Šta je uzrok ovog neodgovornog postupka, ostalo je nejasno, a na pitanje novinara upravnik Slobodan Ćustić događaj je ocenio kao ružan postupak ansambla i reditelja...

Inače, u predstavi igraju i Milica Zarić, Ljubinka Klarić, Milan Čučilović, Ivana Nikolić, Srđan Dedić i Branko Cvejić, za koga je rečeno da je opravdano odsutan.