Matijine moćne posvete prijateljima

ZBIRKU - pesničku nisku nanizanu od stotinu poetskih portreta svojih kolega, prijatelja i savremenika, u knjizi "100 mojih portreta" sačinio je pesnik, akademik Matija Bećković, a objavile "Novosti". Željno su juče pred našim štandom poštovaoci i čitaoci iščekivali "narodnog pesnika", verovatno jednog od najprepoznatljivijih likova naše književne scene, a svakako i Sajma knjiga, čiji je možda i najaktivniji gost. Spremno se Matija, ne pokazujući umor, fotografisao sa njima, a za svakog željnog razgovora imao poneku svoju prepoznatljivu doskočicu.

PROČITAJTE JOŠ: Čitaoci ispunili hale

Danas će o ovoj Matijinoj knjizi, na platou "Branko Miljković", od 16 časova, govoriti glavni i odgovorni urednik "Novosti" Milorad Vučelić, reditelj Emir Kusturica i pisac Vladimir Kecmanović.

PROČITAJTE JOŠ: Žrtvama Jasenovca dugujemo pravo na nezaborav

Matija nam je otkrio da su ovi poetski portreti (u knjizi dopunjeni "pravim", na crtežima Predraga Dragovića) nastajali "na mahove", a da ih ima više od stotinu - možda čak i celih 120, ali je "zaokružio na 100, jer je sto najveći broj"!

- Odavno ne sedim pa i ne pišem po kafanama, ali je u mladosti bilo i toga, pa i pisanja pesama ovome ili onome na salvetama...

Uglavnom su ljudi zabeleženi na ovim "portretima" moji prijatelji, ljudi s kojima sam proveo život - kaže pesnik o principu "odabira" portretisanih ličnosti, među kojima je i mnogo velikana iz minulih doba. Od Karađorđa ili neizbežnog Njegoša, kome je sasvim nedavno posvetio celu zbirku a o kome, veli, nikada neće moći da ispiše dovoljno stihova, preko Tesle, Milankovića, do savremenika Matijinih poput Raičkovića, Andrića, Meše, Ćopića, Pope, Desanke, Brane Petrovića ili Novice Tadića "naslikanog" u samo dve reči ("Crna varnica!")...

- Hadži Radovan Bećirović je bard, poslednji naš veliki epski pesnik koji je od zaborava sačuvao mnoge istorijske ličnosti, a sliku opisanu u pesmi o njemu, o njegovoj poseti Svetoj zemlji, skoro da mi je celu on sam tako ispričao - kaže o jednom od portretisanih velikana Bećković, dok o Milovanu Đilasu, zastupljenom u dva portreta, veli: - Đilas je bio veliki pisac, njegov roman upravo objavljen u Plavom kolu SKZ je veliki roman, a velika je pravda što je posle svega što je Milovan preživeo taj roman ugledao svetlost dana.

Portreti Pekića i Ćosića "postavljeni" su jedan do drugog u ovoj Matijinoj "galeriji", i kriju vrlo lične susrete, odnose i priče, baš kao i ostali poetski "slikopisi" među kojima su i prikazi dvojice "novih", aktuelnih autora "Novosti" - Milorada Ekmečića i Emira Kusturice. Veliki reditelj će danas govoriti upravo o ovoj zbirci, dok će Bećković govoriti o Kusturičinim novoobjavljenim dnevničkim zapisima.

IZUZETNO DELO "SRPSKA CRKVA U KOMUNIZMU" DR JOVANA JANjIĆA, OTKRIVA SUDBINU SVEŠTENSTVA I VERNIKA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA

STAVLjALI SU TITOVE SLIKE UMESTO IKONA

DRUGI svetski rat još nije bio završen, a na Badnji dan, 6. januara 1945. partizanski lider i generalni sekretar Komunističke partije Jugoslavije Josip Broz Tito u Beogradu svečano je dočekao vojsku, koja je po staroj srpskoj tradiciji, nosila badnjak. Potom je u Narodnoj skupštini proslavljen i dan Svetog Save, opet u prisustvu Josipa Broza i oko 350 zvanica. Bilo je tako samo tada, dok se komunističke vlasti nisu i formalno "instalirale" u narodu. A onda će jugoslovenska komunistička država samu sebe da - obogotvori.

U srpskim domovima, namesto ikona ili pored ikona, počeće da se postavljaju Titove slike. A u kalendaru država će zadržati (samo) svoja "crvena slova"; imaće ona i svoje "svete ličnosti", svoje "svete mučenike", svoja "svetilišta", svoje "hramove"... O ovome je pisao dr Jovan Janjić (na slici) u kapitalalnom i po mnogo čemu jedinstvenom delu "Srpska crkva u komunizmu i postkomunizmu", ekskluzivnom izdanju Kompanije "Novosti".

PROČITAJTE JOŠ: "NOVOSTI" VEĆ HIT SAJMA KNjIGA: Ispovest privukla publiku

- Komunistička država išla je na stvaranje "novog čoveka" i "novog društva", po merilima ideologije koju je zastupala, a to je podrazumevalo "ubivanje" vere u narodu i otklanjanje uticaja crkve - kaže dr Janjić. - Upravo zato će odmah po završetku Drugog svetskog rata otpočeti "obračun" sa crkvom. Sprečavani su obnova u ratu porušenih crkava i manastira, obnova crkvenog života, sprečavan je i ometan verski život, napadani su i linčovani episkopi i sveštenici, mnogima je suđeno, a nekima je, nažalost, i "po kratkom postupku presuđeno". Otimana je i nacionalizovana crkvena imovina, urušavan je ugled crkve u narodu... Sve je činjeno da se crkva dovede u zavisan položaj od države, da bi potom država i preko nje mogla da ostvaruje svoje ciljeve.

Janjić predočava na koje se sve načine crkva snalazila, najpre da preživi takva "gonjenja", a onda i da malo-pomalo pomera granice slobode i svojih aktivnosti, da se sa društvene margine, na koju je bila odgurnuta, vrati među narod i na javnu scenu. Janjić piše i kako se SPC suprotstavila da se ona "prevede" u nekakvu Jugoslovensku pravoslavnu crkvu, kako se izborila da se njeni najstariji hramovi i manastiri ne pretvore u muzeje pod upravom države, kako se suprotstavljala od države brutalno nametanoj autokefalnosti "Makedonske pravoslavne crkve"... (D. B. M.)

STUDIJA DOKTORA ALEKA R. RAČIĆA

POSLEDICE NATO BOMBARDOVANjA

"POSLEDICE NATO bombardovanja - NATO agresija traje" naslov je nove knjige dr Aleka J. Račića, u izdanju "Svetigore", koja je juče predstavljena u sali "Ivo Andrić".

Doktor Račić je poznati borac za otkrivanje istine o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije, pre svega po zdravlje budućih generacija, a koje je osetio i u sopstvenoj porodici boreći se za život ćerke. Pored posvećenog istraživanja posledica bombardovanja, Račić se nesebično posvećuje i lečenju obolelih, a samo istraživanje započeo je po upisu postdiplomskih studija na Medicinskom fakultetu u Beogradu upravo te, ratne 1999. godine. Temu koja je širu pažnju javnosti dobila tek te, i možda naredne 2000. godine, on smatra ključnom za biološko očuvanje nacije, koja je na bezbrojne načine unazađena i podvrgnuta svojevrsnom genocidu - kako u Srbiji čime se bavi ova knjiga, tako i u RS odnosno celoj BiH.

Posvetivši godine, sad već decenije istraživanju bez presedana u svetu - budući da nije mogao da se osloni na relevantnu literaturu, već samo na iskustvo naše nacije, Račić se posvetio pronalaženju i dokazivanju direktnih veza između, prvenstveno, malignih oboljenja i izloženosti pacijenata dejstvima NATO. Da bi pokazao da je veliki porast tih bolesti u srpskoj populaciji u korelaciji sa oružjem kojim smo 1999. napadani, autor je morao detaljno da analizira sastav svih bombi izručenih na teritoriju naše zemlje. On je detaljno beležio odluke donošene od 24. marta do 10. juna, pre svega one u vezi sa akcijama bombardovanja sredstvima nedozvoljenim prema međunarodnim konvencijama. Čak je od NATO tražio tačan sastav bombi korišćenih tokom agresije na našu zemlju, nedvosmisleno dokazujući vezu između njih i porasta broja malignih oboljenja, te većeg stepena agresije kancera. (M. N. M.)

NEOSTVARENA KNjIGA NAŠEG NOBELOVCA

ANDRIĆEV "VEČITI KALENDAR"

PRVO izdanje knjige Ive Andrića pod naslovom "Večiti kalendar maternjeg jezika", koju su objavili "Štampar Makarije", "Obodsko slovo"i "Hercegovina izdavaštvo", biće predstavljeno danas u 15 časova, u sali "Borislav Pekić".

Ova knjiga, po rečima priređivača, akademika Mira Vuksanovića, pokušava da makar delimično nadoknadi neostvarenu istoimenu knjigu Ive Andrića.

- Kao prolog je štampana Andrićeva pripovetka "Reči".

Potom su štampani uvod i svi zapisi iz nedovršenog "Večitog kalendara maternjeg jezika", pa izabrani Andrićevi zapisi o rečima iz "Znakova pored puta". Raspoređeni su kao u prvom izdanju te knjige iz 1976, a tekst je donet prema Sabranim delima iz 2011. Iz knjige "Sveske. Dnevnici" prikupljeni su Andrićevi razni tekstovi o rečima, a uzimani su prema modelu iz "Večitog kalendara", pa i "Znakova", bez citata na stranim jezicima, koje Andrić nije preveo. Dakle, po tematskoj srodnosti i formi birani, u knjizi su navodi na srpskom jeziku - kaže, u napomeni, Vuksanović. (D. B. M.)

VELIKO INTERESOVANjE ZA IZDANjA "GLOBOSINA"

REDOVI KOD HABJANOVIĆEVE

TRADICIONALNO, kolone mahom mlađih čitalaca protezale su se i juče na Sajmu pred štandom "Globosina" gde je čuvena autorka Ljiljana Habjanović Đurović potpisivala primerke svog novog romana.

"So zemlji" o svetovnom i duhovnom, životnom i svetačkom putu, te učenju Vasilija Ostroškog, prvi je deo planiranog autorkinog "trimirja" čiji nastavak čitaoce očekuje u bliskoj budućnosti. (M. N. M.)