Žrtvama Jasenovca dugujemo pravo na nezaborav

PRUŽANjEM ruke prijateljstva predstavnika udruženja logoraša Aušvica i Jasenovca, Moše Haeliona i Milenka Čelića započeli su na sajmu višesatni razgovori o nemerljivom stradanju Srba, Jevreja i Roma u fabrici smrti koju je osnovala Nezavisna Država Hrvatska. U okviru ovog značajnog skupa, predstavljeno je kapitalno delo “Jasenovac, balkanski Aušvic”, monografija ilustrovana potresnim dokumentima i svedočenjima preživelih logoraša na tri jezika - hebrejskom, srpskom i engleskom.

Ovo, po svemu vredno delo na 700 strana, priredio je prof. dr Gideon Grajf, vodeći istoričar Instituta za istraživanje i dokumentaciju Holokausta “Šem Olam” iz Izraela, u svetu najpoznatiji istraživač logora Aušvic, Jasenovac, Majdanek. Profesor Grajf je i ovog puta ponovio ono što je već izjavio na otvaranju izložbe “Jasenovac, pravo na nezaborav” u Njujorku, da je jasenovački logor bio stravičniji i od Aušvica, da broj žrtava prelazi 750.000 i da su ustaše primenile 57 načina mučenja prema srpskim logorašima, što je detaljno opisao u monografiji.

PROČITAJTE JOŠ: Plemeniti projekat dr Kenana Crnkića: Knjiga “Pazi kojeg vuka hraniš” i na Brajevom pismu

On je, pred prepunom salom “Ivo Andrić”, uporedio stradanje Jevreja i Srba.

- I jedni i drugi ubijani su u nacističkim i ustaškim fabrikama smrti. Jasenovac nije bio radni logor, već logor smrti - kazao je Grajf, koji je više od četiri decenije istraživao fenomen smrtonosnih fabrika u Drugom svetskom ratu.

Predstavnici udruženja stradalih održali su i zajedničku konferenciju za novinare sa koje su poručili: “Stop revizionizmu, mi smo preživeli, mi se sećamo.”

- Sada smo suočeni sa snažnim nastojanjima da se broj njihovih žrtava smanji i relativizuje njihovo užasno stradanje, koje je godinama ignorisano i skrivano od sveta, posebno Jasenovac, najmračnije mesto Drugog svetskog rata - naglasio je Grajf. - Zato je veoma važno da se ovaj deo istorije ponovo osvetli. Žrtvama dugujemo pravo i pravdu na nezaborav.

U publici i među govornicima su bili preživeli i potomci jasenovačkih logoraša, predstavnici diplomatskog kora, srpski i jevrejski istoričari i predstavnici srpskog Ministarstva inostranih poslova, pod čijim je pokroviteljstvom i održan ovaj važan skup.