I u Kanu kao zvezda

ŽIVOT je, u stvari, najveći reditelj i scenarist - ono što život može da izrežira često prevazilazi maštu i najuzbudljivijeg filma, govorila je Milena Dravić.

U životnom scenariju glumice koja je bila veća i od svoje legende, posebno mesto pripada Vladimiru Paskaljeviću, čuvenom beogradskom novinaru, i njegovom sinu, reditelju Goranu Paskaljeviću. A sve je počelo slučajno, svedočila je Milena - Vladimir je primetio na konkursu za manekenke 1957, koji se odvijao u prostorijama časopisa "Duga", gde je bio glavni urednik, fotografisali su je, i tako se Milena našla na naslovnoj strani prestižnog časopisa. Vladimir je bio i pisac scenarija za film "Vrata ostaju otvorena", u kojem je započela filmsku karijeru.

PROČITAJTE JOŠ - MILENA DRAVIĆ (1940-2018): Devojka mala, pesma Beograda

Život je izrežirao da dve decenije kasnije, sa filmom "Poseban tretman" Gorana Paskaljevića, Milena očara i svet - za ulogu Kaće 1980. dobila je Specijalnu nagradu za najbolju sporednu ulogu na Kanskom festivalu, i do danas ostala jedina glumica sa ovog prostora nagrađena u Kanu.

PROČITAJTE JOŠ - MILENA DRAVIĆ (1940-2018): Jegulja na suknji

- Moj otac je mnogo voleo Milenu, a i ona njega, i to njihovo prijateljstvo je trajalo - kaže, za "Novosti", Goran Paskaljević. - Ja sam imao sreće da sa Milenom radim "Poseban tretman", koji je posle dugo godina bio prvi jugoslovenski film u glavnoj konkurenciji Kana. Projekcija je sjajno prošla, a Milena je bila prava zvezda među glumicama sa mnogo zvučnijim imenima iz sveta filma. Nije se nadala nagradi, ali mi jesmo. Čak i kada nam je Kirk Daglas, predsednik žirija, javio preko svog prijatelja Dan Tane da je Milena nagrađena, ona je mislila da se šalimo. Izašla je na scenu da primi nagradu, onako skromna, lepa, lepršava, jednostavna, kakva je bila do kraja, i dobila velike aplauze, a mi smo kao Jugosloveni bili jako ponosni.

Paskaljević je sa Milenom radio još samo jedan film, "Bure baruta", ali je njihovo prijateljstvo bilo mnogo veće od profesionalne saradnje. I danas se, kako kaže, seća njihovog ćoška, gde su se 1996. sastajali tokom građanskih protesta, u zajedničkoj veri da svet mogu da menjaju i na ulici.

- Ali, Milena jeste promenila svet svojim ulogama, ogromnim tragom koji je ostavila i u evropskom filmu. Poslednjih godina prolazila je kroz teške životne trenutke, dostojanstveno, uvek misleći više na druge nego na sebe. Sada mi je posebno teško, trenutno sam u Rimu zbog snimanja filma, i nisam mogao da je ispratim do njenog večnog konačišta, a u ove dve godine dok se najviše borila sa bolešću, gotovo smo svakodnevno bili u kontaktu telefonom. I dok sa tugom mislim na Milenu, znam da će mi najviše nedostajati njena dobrota i čovekoljublje, koji se tako retko sreću, i to je ono što je čini našom najvećom divom i filmskom glumicom.

CEPANjE KANSKE NAGRADE

NAŠU prvu i jedinu kansku laureatkinju, prema rečima Paskaljevića, po povratku iz Kana u Beogradu je sačekala naša poslovična ljubomora.

- Milena je u jednom trenutku pocepala svoju nagradu, htela je da pokaže da joj je više stalo do ličnog mira, nego do priznanja. Danas se u Jugoslovenskoj kinoteci, u njenom i Draganovom legatu, nalazi duplikat kanske nagrade.

(SUTRA: Najveća ljubavna priča)