Od Dorćola do Kana

MOŽE zvučati ovako ili onako, ali zaista je ljubav ta koja je najvažnija u životu. Ja sam mnogo ljubavi dobila u svojoj porodici, bez koje ne bih postojala, od roditelja, braće, tetaka, babe i dede... Njihova podrška mi je uvek bila važna, naša familija se uvek mnogo volela, bili smo bliski, i mislim da bez te ljubavi, koja me je vodila još kao dete, ne bih bila ono što jesam..., govorila je Milena Dravić u retkim trenucima kada je u javnosti otkrivala deliće svog privatnog života.

Poslednja jugoslovenska diva, od koje se ovih dana opraštaju brojni poštovaci, potiče iz stare beogradske porodice. Rođena je 5. oktobra 1940. na Dorćolu, prekoputa Crkve Aleksandra Nevskog, gde je i krštena. Milenin otac Milenko Mikan Dravić bio je najstariji od sedmoro dece u svojoj porodici, studirao je prava, bio odličan student i fudbaler, ali je zbog teških prilika u zemlji morao da se zaposli kao poštanski činovnik.

Pročitajte još - Devojka mala, pesma Beograda

"Zapravo sam kasno saznala neke stvari, valjda otac nije hteo da nas opterećuje tim događajima. On i njegova braća, odnosno moji stričevi, bili su u kraljevskoj vojsci Jugoslavije. I kao takvi, kasnije su sa porodicom deportovani na razne strane. Tetka je poslata u Kotor, gde je bila lekar, oca su posle Drugog svetskog rata deportovali u Kruševo, u Makedoniju. Po povratku iz Kruševa zaposlio se kao poštanski činovnik", svedočila je Milena.

Njena majka Ana bila je talentovana za pevanje, imala je neverovatan sluh, ali se odrekla snova o karijeri pevačice, jer je pre svega želela da bude predana i posvećena porodici. Od nje je Milena, kako je govorila, naučila najlepše pesme, majka joj je bila najveća podrška još od detinjstva, i njeno mišljenje joj je uvek bilo najvažnije. Milena je završila Osnovnu školu "Janko Veselinović", koja je bila tu, u komšiluku, u Dušanovoj ulici, a onda i Prvu mušku gimnaziju.

"Ne bi se moglo reći da sam bila mirno dete. U mojoj zgradi i u komšiluku bilo je puno dece. Jurnjave, žmurke... Uđeš u kuću kad te roditelji pozovu ili da nešto pojedeš, i samo gledaš da opet što pre izjuriš napolje. Nedaleko od nas živeli su deda i baba. Imali su obućarsku radnju. Do njih je bila mala kafana. Između zgrada jedan nevelik plac na kom smo se mi deca igrali i jurcali do mile volje. Voleli smo da se igramo, na primer, bakalnice. Cigla nam je bila aleva paprika, pesak - brašno... Ta naša prijateljstva iz detinjstva potrajala su do dana današnjeg. Život nas je odveo na razne strane, ali mi se makar jednom godišnje okupimo. Možda smo tako, zapravo, u sebi odnegovali odanost", prisećala se legendarna glumica svog odrastanja u monografiji "Milena Dravić - više od umetnosti".

Pročitajte još - TAKSISTI O MILENI DRAVIĆ I DRAGANU NIKOLIĆU: Bili su nam porodica

Niko tada, naravno, nije ni slutio da će sa Dorćola stići do Kana.

TETKA JE "KRIVA" ZA SVE

MILENIN nesvakidašnji talenat za recitovanje i scenu prva je prepoznala njena tetka, očeva sestra. Ona je nagovorila njene roditelje da je upišu u baletsku školu. Kao gimnazijalka, Milena se pomalo bavila i manekenstvom, prva je ponela đubretarac, koji je tada lansiran kao svetski hit na reviji dečjih modela u "Kolarcu". Ubrzo je stigla i ponuda slovenačkog reditelja Františeka Čapa za ulogu u filmu "Vrata ostaju otvorena". Milena je proslavila 18. rođendan na završetku snimanja svog prvog igranog filma.

(SUTRA: Zvezda je rođena)