ZAHVALjUJUĆI kompozitoru Ivanu Jevtiću i profesoru na Fakultetu muzičkih umetnosti Mladenu Đorđeviću, otkrio sam skrivenu Srbiju, koja mi je veoma interesantna.

Ovo u razgovoru za “Novosti” otkriva Erik Obije, jedan od najboljih solista na trubi današnjice. Ovaj profesor trube na Konzervatorijumu u Lozani do sada je u nekoliko navrata posetio Srbiju. Prvi put 2001. kada je u sali Kolarčeve zadužbine sa Beogradskom filharmonijom snimio sve Jevtićeve koncerte za trubu, a pre tri godine otvorio je Bemus sa njegovim drugim koncertom za trubu.

Prethodnih dana svirao je sa Umetničkim ansamblom MO “Stanislav Binički” u Beogradu i Novom Sadu promovišući Internacionalni konkurs za trubu “Ivan Jevtić”, koji će se održati iduće godine u našoj zemlji.

Pročitajte još: Prvo "Zlatna truba", pa sin

- Srbija je u svetu poznatija po festivalu popularne muzike u Guči, ali pošto je Ivan Jevtić jedan od najpoznatijih kompozitora za trubu, to bi moglo privući ljude sa svih kontinenata. Tako bi vaša truba iskočila u svet pored ovog festivala koji postoji. Truba nije samo foklor, nego postoji i ogromna tradicija u klasičnoj muzici, koju ne treba zapostaviti - objašnjava Obije.

Kako navodi gost iz Francuske, koji će biti predsednik žirija na pomenutom konkursu, zahvaljujući Jevtiću i Đorđeviću upoznao je i druge srpske muzičare, ali veruje da ima još talentovanih svirača za koje nije ni čuo.

- Srbija, iako bih ja voleo detaljno da je upoznam, još se nije potpuno otvorila i nije na površinu izbacila neke muzičare koji možda nisu u mogućnosti da se promovišu u svetu. Cilj konkursa “Ivan Jevtić” je i da se mladi muzičari iz Srbije upoznaju sa svetskim kolegama trubačima, kao i da se vaši limeni duvači otvore prema svetu. Dolazak i poznatih svetskih profesora trube, koji će učestvovati u žiriju konkursa, osvetlio bi Srbiju i stavio akcenat na školovane muzičare - navodi Obije.

PREMIJERA POEME SVETSKA premijera simfonijske poeme “Za život i mir” Ivana Jevtića biće priređena 3. oktobra od 20 časova u Kolarčevoj zadužbini. Čast da je izvedu pripala je Simfonijskom orkestru RTS uz soliste Aleksandra Raosa na klaviru i Teodora Blagojevića na horni, a pod dirigentskom palicom Olivere Sekulić Barac. Na programu je i Štrausov “Koncert za hornu br. 1” i Rahmanjinov “Koncert za klavir br. 2”.

Obije se nada da bi konkurs mogao da, osim prepoznatljivosti Srbije u muzičkom svetu limenih instrumenata, vrati poljuljano poverenje.

- Posle rata devedesetih ljudi su bili sumnjičavi prema Srbiji i slabo su pravili razliku među novim državama jer su sve “pakovali” u Jugoslaviju. Prvo bi trebalo predstaviti razliku imeđu onoga što je bilo i današnje Srbije, a baš će to što je Ivanov poznat u svetu dovesti do prepoznatljivosti vaših muzičara i profesora - naglašava naš sagovornik. - Svet klasične muzike se transformiše i određeni delovi sveta doživljavaju svoju renesansu. Tako Evropa pada, a Latinska Amerika i Azija se uzdižu. Kada pogledate Evropu, ona je jedna starica. U tom kontekstu, ovaj konkurs za trubu bi mogao da izazove da se i u samoj Evropi nešto pokrene. Veliki odaziv bi pokazao da u Srbiji i okolnim zemljama postoje dobri mladi muzičari. Vi biste mogli da napravite transfuziju nove krvi Evropi, koja je na neki način oronula.

Pročitajte još: Martinova truba i miluje, i grli

Obije na kraju razgovora zaključuje da je muzika komunikacija i da bi trebalo da postoji što veća razmena umetnika.

- Muzika je samo jedno od sredstva komunikacije među ljudima. Imam muzičku familiju u celom svetu uz pomoć koje mešamo i prožimamo različite kulture - kaže Obije. - Trebalo bi podržati mlade da izađu u svet, ne zato da bi pobegli nego da se sa novim iskustvima vrate. Tako je i Ivan mogao da ostavi Srbiju i nikada se ne vrati, ali on joj je ostao veran. Potrebno je imati poverenja u ljude koji će otići jer je kulturna razmena neophodna.


NISAM POSEBNO VOLEO MUZIKU

ŽIVEO sam u siromašnoj porodici u velikom soliteru. Sa šest godina moji roditelji su mi zabranili da se družim sa vršnjacima na ulici i ukazali mi na komšiju koji je u muzičkoj školi svirao gitaru. Posle nekoliko meseci učenja solfeđa, morao sam da izaberem instrument. Pomenuti komšija imao je neku staru trubu koju mi je dao. Odmah sam lako svirao, a svi su mi govorili da to odlično radim. Nisam posebno voleo muziku, ali su mi prijale pohvale. Nastavio sam da sviram i ispalo je da je truba izabrala mene.