REAGOVANJE: Gde je kontroverza?

Kad su mi "Večernje novosti" ponudile da reagujem na "kontroverze" koje je izazvao 52. Bitef, bio sam i zbunjen, jer ih ja nisam video. Sve su predstave bile prepune, dve Olivera Frljića bile su odmah rasprodate, "Rekvijem za L." je u Sava centru imao isti broj gledalaca kao i medijski atraktivniji "Olimp" prošle godine, a i ova predstava ispraćena je ovacijama. Nijedan kulturni događaj nije privukao takvu medijsku pažnju, iako ih se ovog septembra poklopilo više nego ikad. Mediji su redovno objavljivali intervjue sa učesnicima Bitefa i kritike predstava, koje su bile polemičke - primereno radikalnosti Bitefa generalno, a posebno ovogodišnje selekcije - ali su bile poglavito izuzetno pozitivne, te isticale važnost izabranih tema i poetika. To se može lako proveriti klikom ili drugim uvidom u pisanje "Politike", "Blica", "Danasa", NIN-a, RTS-a, "Vremena", ali i "Večernjih novosti".

Pročitajte još: POZORIŠNA KRITIKA: Direktan prenos umiranja

I, gde je kontroverza? Što su se posle festivala, u moru takođe vrlo pozitivnih komentara dramskih spisateljica, bivše selektorke Bitefa, glumaca, novinara..., dvojica reditelja, specijalista za tradicionalni dramski teatar, pobunila jer su na ovom Bitefu dominirale instalacije i muzičke forme? Neposredni razlog što sam pozvan da dam ovaj komentar je naknadni osvrt na festival vaše kritičarke, jedne od dve Dragane Bošković. Njih kao da su zaista dve, jer je ona prvo u kritikama za pojedinačne predstave - što je hvale vredan pristup i kritičarke i urednika kulture - nahvalila, pored nekih drugih, i predstave "Svita br. 3: Evropa" i "Prljavštinu" (jedan od primera: "Sa mnoštvom pseudohrišćanskih simbola, agresivna, lascivna, gruba i nežna, duboko uronjena u apsurd, 'Prljavština' i prlja, ali i pročišćava afekte, na čudan, aristotelovski način. Empatija gledališta ne izostaje"). Za njih je naknadno, u sumirajućem tekstu, napisala da su "prežvakana avangarda". Naknadna pamet, licemerna, neprofesionalna i tendenciozna, verovatno je bila podstaknuta stavovima dotičnih reditelja, te "druga Boškovićeva" ponavlja da je instalacijama mesto na smotrama vizuelnih umetnosti, a muzičkim projektima na odgovarajućim festivalima. To je potpuno netačno: kao hibridna forma instalacije pripadaju i vizuelnim umetnostima i pozorištu, a sve tri instalacije iz programa Bitefa su produkcija ili pozorišta ili pozorišnih festivala. Da je muzičkim predstavama i instalacijama mesto na Bitefu, to su overili i glavni i žiri "Politike": Gran-pri je dobila instalacija "Zaostavština", specijalnu nagradu podelile su muzička predstava "Rekvijem za L." i instalacija "Večna Rusija", dok je "Politikinu" nagradu za režiju dobila takođe "Zaostavština".

Pročitajte još: POZORIŠNA KRITIKA: Užasno i divno

Skandalozno je i što kritičarka tvrdi da su projekti vodećih svetskih pozorišnih umetnika (Kegi, Platel, Frljić, Teatar No99...) za prateći program, a ne za glavni. Pritom je insinuirala ("Vreme je da Bitef postane ono što je bio, dok se borio za "nove POZORIŠNE tendencije": festival dobrih predstava, dobrog teatra, dobrih reditelja, dobrih glumaca...") da svega ovoga nije bilo na 52. Bitefu, čime je uvredila sve njegove učesnike i opet sama sebi protivurečila... Da parafraziram samu Boškovićevu: šteta je što čitaoci "Večernjih novosti" - koje, inače, imaju vrlo predane i stručne novinare iz oblasti kulture - postaju taoci kritičarkine nepismenosti iz oblasti savremenog pozorišta.