STOPALA, šta će mi ako imam krila da letim, rekla je čuvena meksička slikarka Frida Kalo pošto joj je amputirano stopalo koje je zahvatila gangrena. Ova, ali i mnogobrojne druge potresne rečenice, slike, snimci i fotografije krase zidove Mađarske nacionalne galerije na Budimu.

Postavka je u Budimpeštu stigla iz Meksiko Sitija, iz Muzeja “Dolores Olmedo”, koji je vlasnik jedne od najvažnijih kolekcija Fridinih radova. Među njima su i slike s početka njene karijere, ali i čuveni autoportreti, poput onog sa telom “okovanim” u metalni korset, “Autoportreta s malim majmunom”, čuvene slike “Moja dadilja i ja” ili “Bolnice Henri Ford” - na kojoj je Frida predstavila sebe, krvavu, u užasnim bolovima, sa lebdećim fetusom. Njena karlica je načeta dečjom paralizom, koju je preživela sa sedam godina, i zbog koje joj je jedna noga ostala kraća, i uništena teškom saobraćajnom nesrećom u mladosti. Zato nije mogla da iznese nijednu trudnoću, zbog čega je Frida do kraja života patila. U bolnici je počela da crta i slika, što joj je pomoglo da prevaziđe traumu i nesnosne bolove. Kasnije ih je natapala alkoholom i omamljivala drogama.

- Moje slike nose poruke bola - govorila je. - Slikanje mi je upotpunilo život. Izgubila sam troje dece i desio mi se niz drugih stvari... Slikanje je nadomestilo sve to.

Izložba u Budimpešti otvorena je u čast 111-godišnjice Fridinog rođenja i obuhvata 35 slika i crteža, praćenih detaljima iz njenog života. Posebno zanimljivi su snimci na kojima se vide ona i Dijego Rivera, njen muž, čuveni muralista i komunista, u Plavoj kući, ili sa Lavom Trockim, koji je tu živeo pošto je pred Staljinovim ubicama pobegao iz Evrope. Tu je i poklon Dijegu - dvojni mini - portret, na kojem je polovina glave njenog muža spojena sa njenom polovinom, u ramu obrubljenom školjkama.

Na slici “Autobus”, koju je naslikala tri godine posle saobraćajne nesreće, predstavila je jarkim koloritom sebe kao izuzetno mladu učenicu, okruženu drugim putnicima, samo tren pre teške saobraćajke. Na drugoj slici je, pak, portret Alehandra Gomeza Arijasa, njene prve ljubavi, sa kojim je išla u istu školu i bila u autobusu u trenutku nesreće. Alek, kako ga je zvala, bio je izuzetno talentovani orator. U nesreći je zadobio lakše povrede, dok je Fridina kičma polomljena na nekoliko mesta, zbog čega je mesecima ležala u bolnici.

- Ko je bila Frida Kalo? - upitao se jednom Arijas, i odmah odgovorio: - Nemoguće je dati precizan odgovor. Ličnost ove žene je bila toliko kontradiktorna i podvojena da bi se moglo reći da postoji mnogo Frida. Ali nijedna od njih možda nije ona koja bi Frida želela da bude.

Posetioci imaju prilike da vide nekoliko portreta članova porodice, rodbine i komšija, koje je slikarka uradila u mladosti. Na pojedinima, kao na primer na portretu njene prijateljice Alicije Galant, koji pomalo podseća na Parmiđijaninovu “Dugovratu Madonu”, vidi se snažan uticaj Botičelija ili Bronzina, kojima se divila, baš kao i Da Vinčiju i Brojgelu Starijem.

Uticaj meksičke umetnosti preuzima primat pošto je upoznala Dijega Riveru, koji joj postaje mentor, a zatim i muž. Bio je to brak pun strasti, suza i neverstava. Pažnju publike posebno privlače koloritni portreti, među kojima je mala Meksikanka Virdžinija (na čijoj pozadini je Frida nacrtala olovkom autoportret).

Fridu su mnogi svrstavali u nadrealiste, mada se ona sama tome odupirala, tvrdeći da ne slika snove, već sopstvenu stvarnost. Obilazak izložbe, koja će trajati do 4. novembra, završava se “fridamanijom”, odnosno fotografijama murala, modnih revija i dela moderne umetnosti kojima je Frida bila uzor. I njenim rečima: “Nadam se da je odlazak radostan i da se nikada neću vratiti.”

RETKO IZLAGANA

Posebna pikanterija je malo ulje na platnu “Opstanak”, u teškom, srebrnom ramu. To je prva slika koju je Frida prodala na izložbi u Njujorku, 1938. Kupio ju je neki američki umetnik i kritičar, posle čega nije izlagana pune 72 godine. Sudeći po samoj slikarki, ovo delo izražava njenu usamljenost i sposobnost da preživi u sopstenom nestabilnom svetu. Slika, inače, prikazuje ratnika, kao prekolumbovsku keramičku figuru iz Riverine kolekcije.


NAJČUDNIJA OSOBA

Mislila sam da sam najčudnija osoba na svetu, ali onda sam shvatila da postoji toliko mnogo ljudi, pa sigurno ima još nekog ko se, kao ja, oseća bizarno i nesavršeno. Zamišljala bih tu osobu i maštala da i ona razmišlja o meni, zapisala je Frida u dnevniku.