Aleksandar Pejn: Svet se okreće u pogrešnom pravcu

GUBI se zajedništvo, svet se, nažalost, okreće u pogrešnom pravcu. Ljudi sve manje odlaze i u bioskope, gledaju filmove na mobilnim telefonima, internetu... A film je umetnost koja nam omogućava da zajedno bolje sagledamo svet, i da podelimo ideju da možemo da ga učinimo boljim i ljudskijim - kaže, za "Novosti", Aleksandar Pejn, slavni američki reditelj grčkog porekla, scenarista, producent, dvostruki oskarovac, koji je u Beograd stigao kao ekskluzivni gost Festivala nezavisnog američkog filma IndieBelgrade 2018.

Jednom od retkih holivudskih autora koji je uspeo da od producenata "otme" pravo na apsolutnu umetničku slobodu, u subotu veče je u Domu omladine svečano uručena nagrada Indie Icon Award za životno delo. Reditelj koga poznajemo po filmovima "Sve o Šmitu", "Stranputice", "Potomci", "Nebraska", saradnji sa Džekom Nikolsonom, Džordžom Klunijem, Riz Viderspun, predstavio se i na konferenciji za novinare, a kako je istakao za naš list, najvažnija mu je ljudska dimenzija njegovih filmova.

* Da li bi filmski stvaraoci trebalo otvorenije i hrabrije da govore o političkim moćnicima, sistemu, povampirenju rasizma i uništavanju upravo te ljudske, humane ideje sveta?

- Svet neće imati perspektivu ukoliko nastavi putem kojim je krenuo, i filmski stvaraoci bi trebalo više da se angažuju. Ali, možda je deo odgovora u tome što oni znaju da filmovi sa eksplicitnom političkom sadržinom i kritikom sistema neće biti finansirani, jer na njima ne može mnogo da se zaradi. Publika generalno, mada postoje izuzeci, ne voli pamfletske ili isključivo angažovane filmove. Ljude više privlače priče koje ih dodiruju na drugi način, posredno, kao što su to nekada bili filmovi iz Istočne Evrope iz doba komunizma, ili iranski danas. Oni se baziraju na pričama koje su metafore i na suptilne načine, ali vrlo subverzivno deluju na vreme u kojem živimo. One pronalaze put do gledalaca.

PROČITAJTE JOŠ - Lin Rene: Mark Strong je moj muž!

* Činjenica da kritički, angažovani filmovi teško pronalaze finansijere otvara i pitanje o cenzuri?

- To je ideološko pitanje o kulturama u svakoj zemlji, i o tome šta negde može da bude snimljeno, a šta ne. Ono što važi za američku kinematografiju, kinesku, ili bilo koju drugu jeste da većina filmova samo potvrđuju ideologiju te zemlje. U liberalnom svetu, u liberalnom delu Holivudu na primer, uvek su postojali filmovi koji su uspevali da govore o tome da su "obojeni ljudi" ljudska bića, ili da kritikuju vijetnamski rat. Naravno, reč je o filmovima koje su pravili umetnici, i samo oni stoje iza njih. Deo odgovora je i u ekonomiji. Od filma se očekuje da ga vidi milionska publika širom sveta, što znači da ima priču koja može da okupi toliko gledalište, i da zaradi. Produkcije su zahtevne, postavljaju se surovi uslovi, i nezavisnim rediteljima nije lako da svoju ideju predstave bez kompromisa.

PROČITAJTE JOŠ - Kluni najplaćeniji glumac na Forbsovoj listi

* Kako ste vi osvojili svoju umetničku slobodu?

- Moji filmovi ne koštaju mnogo, završavam ih ispod planiranog budžeta, na vreme, i uspevam da neke zvezde, poput Klunija, požele da igraju u beskompromisnim filmovima.

"PARA NA UŠI" DONALDA TRAMPA

* IMA li cinizma u tome što su holivudske zvezde sada okupljene protiv seksualnog uznemiravanja, ali ne i protiv rasizma i ratne politike svoje zemlje?

- Za razliku od 70-ih i 80-ih godina, koje su politički bile vrlo "nabijene", i kada su svi bili angažovani, danas nije tako. Holivudske zvezde uglavnom uživaju u svojoj slavi, ali tu okrenutost sopstvenom životu možemo da vidimo i na primerima snimaka sa fudbalskih stadiona. Emituje se američka himna, navijači ne ustaju, i onda Donaldu Trampu kao da krene "para na uši". A nekada bi na stadionima videli publiku koja skandira zastupajući, recimo, ideju za prava američkih crnaca. To vreme je prošlo, ali makar smo imali jednog Branda i Džejn Fondu koji su odbili da prime Oskar zbog terora nad Indijancima i rata u Vijetnamu. Ne znam da li će se takav angažman ikada više ponoviti.