Marta Jovanović: Svima nam je potrebna kofa hladne vode

KADA su posetioci u subotu veče ušli u impozantno zdanje buduće kuće Muzeja grada Beograda, kako bi prisustvovali otvaranju izložbe "Čudo kakofonije" 57. Oktobarskog salona, u dnu raskošnog stepeništa u holu sačekala ih je naša umetnica međunarodne reputacije - Marta Jovanović. Ležala je na podu, a oko nje su bile kante pune vode.

Publika je od ove autorke performansa, koja u osnovi svojih radova ima lične preokupacije, kombinovane sa političkim, istorijskim i kulturnim temama, dobila zadatak da je poliva tom vodom. Da je, kako kaže - oživi kao sirenu.

- Draž mojih performansa je, iznad svega, što u njima gledaoci učestvuju - ispričala je, za "Novosti", Marta Jovanović, pred nastup na velikoj beogradskoj umetničkoj smotri. - Volim da publiku stavim u problematičnu situaciju. Da se malo zamisli, angažuje, oseti performans bukvalno na svojim rukama.

NA pitanje da li oživljavanje umetnice u ovom performansu može i šire da se shvati, kao oživljavanje prostora u Resavskoj ulici, muzeja, umetnosti, naša sagovornica odgovara:

- Rad polazi iz veoma ličnog mesta, jer se osećam kao da u ovom trenutku ponovo počinjem da plivam. Zaplivala sam snažno i nekako bih da tu svoju snagu podelim sa beogradskom umetničkom scenom, da i ona postane još snažnija, da umetnici postanu jači, da publika osnaži, a samim tim i naše institucije. Svi naši muzeji. Svima nam je potrebna kofa hladne vode. Mislim da možemo bolje. Imamo jedno ozbiljno blago, istorijsko i savremeno, koje je u našim rukama. Shodno tome bi trebalo da se pazimo... Potrebna nam je razmena energije, jer jedino tako možemo da imamo našu kulturu.

PREMA mišljenju ove umetnice, "kofa hladne vode" nije potrebna samo našem društvu, već i čitavoj zemaljskoj kugli, jer su brojni socijalni i politički problemi prisutni širom planete.

PROČITAJTE JOŠ - U umetnosti više nema provincija

- Ovaj rad, međutim, posebno se bavi pozicijom žene u društvu. Meni to prirodno dolazi, jer sam žena, jer koristim svoje telo, ja sam sebi polje borbe. Time gledam da se približim i drugim ženama. Ne stidim se da ispričam svoju priču, makar ona bila i najgora na svetu. Imam tu sreću da je delim kroz umetnički rad.

PERFORMANS, kao specifičan vid umetničkog izražavanja, traži veliko emotivno i fizičko davanje, a Marta nam priznaje da u tim iskustvima još jedino svoju krv nije puštala:

- Ali nikad se ne zna. Kao umetniku mi je potreban taj direktan kontakt. Nije to potreba da me neko voli, iako imam performans koji se zove "Ljubav". Međutim, u njemu me je publika gađala svinjskim srcima. To je bilo sve samo ne nežno. Potrebna mi je interakcija, provokacija, reakcija. Iz tog razloga se bavim performansom.

PROČITAJTE JOŠ - SLAVNA UMETNICA U POSETI BEOGRADU: Marina Abramović u MSU

Jovanovićevu često porede sa Marinom Abramovića, a na pitanje da li joj to prija ili smeta, kaže:

- Pre svega mi je čast. Ali borim se za svoje mesto na planeti. Naši se radovi razlikuju, svaka ima svoj koncept i estetiku. Naši se putevi mnogo razlikuju. Ona je u svakom slučaju pionirka, i utabala je stazu nama koji sada moramo da je asfaltiramo.

KARIJERA - TAMO I OVDE

- NAŽALOST, svoju karijeru sam gradila u inostranstvu, a ne ovde - priznaje Marta Jovanović. - Vratila sam se pre tri godine, zato što sam osnovala edukativnu platvormu "Performans hab" (PERFORMANCE HUB), kada sam osetila da mogu nešto da podelim sa svojim kolegama. Želela sam da našim umetnicima, ne samo mladima, koji nisu imali prilike da putuju, dovedem ovde internacionalne umetnike. Tako smo napravili program koji se sastoji od radionica i predavanja, na kojima su do sada bili dr Anja Feršner, sa Gete instituta u Los Anđelesu, ali i osnivači Nedelje performansa u Veneciji...

ISTORIJA IZ SKC

KADA je u pitanju umetnost performansa, Beograd je, smatra naša sagovornica, trenutno samo niša, ne pripada glavnim tokovima, pa su zato umetnici snažno upućeni jedni na druge:

- Trudimo se da se performans vrati u Beograd, koji je sedamdesetih bio veoma ozbiljan centar. Nedavno sam istraživala arhive SKC i iznenadila se koliku su posetu imali "Aprilski susreti", a impozantan je i spisak umetnika koji su tu dolazili. Moramo da se pozabavimo svojom istorijom i u ovom segmentu, jer ako je ne poznajemo, ne možemo da idemo napred. Performans je moćan, zanimljiv, zabavan, iako ume, kao i život, da bude težak i dramatičan. Ali je živ!