Svevremeni Crnjanski oslikao podneblje

KAO što je bilo prirodno da se srpska jubilarska književna reč lanjske godine okuplja oko Andrića, tako je prirodno da se srpska jubilarska književna reč ove godine okuplja oko Crnjanskog. Niti Andrić može da smeta Crnjanskom, niti može da bude obrnuto, niti bismo bili što jesmo da u svom književnom kanonu nemamo obojicu.

Ovo je deo besede akademika Mira Vuksanovića, izrečene juče u Ogranku Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu na Okruglom stolu posvećenom Milošu Crnjanskom, a povodom 125-godišnjice piščevog rođenja.

U državi koja nije bila srpska, ali u kojoj su važni srpski tragovi, nastavio je dalje akademik Vuksanović, 1892. i 1893. rođeni su Ivo Andrić i Miloš Crnjanski, i to nije bilo slučajno i na dobro je slutilo, “jer im je suđaja odredila da zajedno ostanu u srpskoj književnosti”.

PROČITAJTE JOŠ: 85. VUKOV SABOR: Oda tvorcu pismenosti

- A što neko više voli Crnjanskog a neko više voli Andrića - to može da znači samo jedno: ravnoteža je vrlo lepa pojava. Danas ravnotežu drži Miloš Crnjanski, ovde, među svojima, koji će o njemu po pravdi i istini, nikako drukčije - kazao je Vuksanović.

Inicijator ovog skupa, predsednik Ogranka SANU Stevan Pilipović, pozdravio je učesnike skupa rekavši da Crnjanski, sa svojom dubokom i snažnom lirikom i emocijama, jasno izraženim u svakom svom delu, oličava svoju, ali i sudbinu našeg podneblja, kroz likove junaka razasutih po svetu.

- Melanholija, rezignacija i nostalgija su osećanja koja nam je Crnjanski dočarao i u prozi i u poeziji - naglasio je Pilipović. - Osuda rata, sile, nepravde i veliko rodoljublje jesu odlike izražene u njegovim delima,koje ga čine jednim od naših najvećih pisaca.

ZBORNIK

U RADU Okruglog stola svoje viđenje Crnjanskog i njegovog opusa predstavili su i Radivoje Mikić, Gorana Raičević, Slađana Jaćimović, Zorica Nestorović, Slobodan Vladušić i Milivoj Nenin. Njihova izlaganja biće objavljena u zborniku.