Elrik od Melnibonea u stripu

NA radost generacija koje su odrastale uz “pripovest o kraljevstvu s kraja sveta” iz biblioteke “Plava ptica” ili uz knjige drugih izdavača nekadašnje nam zemlje, iz ove čuvene sage Majkla Murkoka, uzvišeni junak Elrik od Melnibonea ponovo je pred našim očima. I to na radost svih čula, dopunjen fantastičnim crtežom, jer o njegovim uzbudljivim avanturama ovog puta čitamo u strip-serijalu započetom albumom “Rubinski presto” - koji na srpskom jeziku objavljuje “Makondo”, a upravo je iz štampe izašao i drugi album, “Olujnik”.

Ovu, odista monumentalnu stripsku adaptaciju “Elrika od Melnibonea” kao (nakon neprikosnovenog “Gospodara prstenova”) “drugog najvećeg dela epske fantastike svih vremena”, sam Murkok je ocenio kao najbolju, što stripsku što filmsku, adaptaciju sopstvenog dela - koja je u ponečemu, kako veli, i nadmašila originalnu sagu! Lično je napisao i predgovor za prvu knjigu, dok je autor predgovora za drugu knjigu Alan Mur, a za treću - Nil Gejman, što verovatno dovoljno govori o važnosti ovog serijala.

PROČITAJTE JOŠ: Iskonska veza Dušana Matića i radija

“Imao sam prilike da vidim nekoliko raskošnih vizuelnih interpretacija Elrika od Melnibonea... Dobar deo tih ostvarenja dao je nova tumačenja samog lika i istinski se pokazao jednako lepim i uzbudljivim, u tolikoj meri da mi je oduvek bilo teško da među njima izaberem meni omiljeno. Sve do sada. Ne samo da su umetnici, gospoda (Didije) Poli, (Roben) Reht i (Žan) Bastid nacrtali i pogodili suštinu Elrika, već je i scenarista Žilijen Blondel nadgradio naraciju s nekoliko dodatnih sadržaja koji, uz moje odobrenje, čine boljom i samu moju originalnu priču! To je nešto što inače ne bih odobrio, no evo izuzetka koji potvrđuje pravilo: priča koju se spremate da pročitate je saga o Albinu koju bih i sam napisao, samo da sam je se prvi setio!”

Sve ove pohvale neštedimice iznosi Murkok u svom predgovoru, otkrivajući i da “u svojoj potrazi za nečim drugim - možda i za novim moralom - Elrik, pre svega, otelotvoruje autorova vlastita odbacivanja mnogih moralnih postulata uz koje je rastao u posleratnoj Velikoj Britaniji”, te da se može čitati i kao svojevrsni piščev dijalog sa tom nacijom i njenom kulturom. Murkok nam priznaje i da je “upravo i pribegao žanru SF jer mu se dopalo kako se on može upotrebiti za preispitivanje sveta u kojem živi, i dovođenje u pitanje njegovih autoriteta”, i ne krije ponos što je njegov Elrik inspirisao “ovo sjajno izdanje”. Alan Mur sa svoje strane dodaje da mu je “gledajući ovu adaptaciju, odmah jasno zašto je ona po Murkoku najbolja dosad”, uz čestitke autorima ali i čitaocu “dok se iznova susreće sa bledim čovekom večne mladosti i crnog mača”.