PRAVOSLAVNI sabore, okupili smo se zbog, pre svega, velikog čoveka, izuzetnog lekara, psihologa, velikog filosofa, darovitog književnika i iznad svega velikog hrišćanina. Ma sa koje strane prišli, ovoj osobi prilazimo kao velikom čoveku, kojeg su krasile najplemenitije vrline i koji je umom i srcem ušao u sve tajne ovoga sveta i života. Pritom je bio oličenje krotkosti i smirenosti. Čovek koji je poštovao i uvažavao svačije misli, a u svojim stavovima gajio argumente istine.



Pročitajte još - BRIŽNI VIDAR SRPSKIH DUŠA: Preminuo Vladeta Jerotić


Ovim se rečima patrijarh Irinej u četvrtak se, pred Crkvom Svetog Nikole na beogradskom Novom groblju, obratio stotinama poštovalaca, kolega i prijatelja akademika Vladete Jerotića, koji su se okupili da odaju poslednju poštu našem misliocu i prosvetitelju, preminulom u utorak u 95. godini. Satima pre zakazanog opela, kroz kapije Novog groblja promicali su skrušeni ljudi, žene i deca, s pokojim cvetom u rukama i svećom koju su poželeli da upale za pokoj duše velikog čoveka, koji je izmenio živote mnogo ljudi. I baš su ga oni, ti obični, "mali" ljudi u najvećem broju u četvrtak i ispratili na večni počinak u porodičnoj grobnici Jerotića, pokazujući koliko je ljubavi zaslužio od svih nas, nesebično nas učeći da (se) volimo. Primetan je bio izostanak crnih limuzina sa "važnim" ličnostima, zbog čega su i opelo i pogreb protekli onako kako je sam Vladeta živeo, i nas učio da živimo - dostojanstveno, jednostavno i skromno. Ljudski.





- Bio je uvažavan i popularan u svim društvenim slojevima, posebno je mladima na najjednostavniji način umeo da se približi i da psihološke i naučne istine učini dostupnim svima - govorio je patrijarh Irinej. - Vladeta Jerotić je bio čovek, prosvetitelj naroda. O njemu, njegovoj ličnosti i delu govoriće se dugo u našoj istoriji i kulturi. Vladeta je bio hrišćanin do srži svoga bića. U vremenu kada ga je bezbožna vlast progonila, voleo je svoju pravoslavnu veru i crkvu iznad svega. Čovek visokoučen i visokomoralan, čovek okrenut dobru i Bogu, što je zaista retko. Nije ostavio poroda, ali jeste brojna umna književna dela, koja će nastaviti njegovu prosvetiteljsku i hrišćansku misiju u našem i drugim narodima.


Matija Bećković, Vladimir Kostić i Zoran Krivokapić


Živeo je skromnim životom, gotovo monaškim. Sve je poklanjao i posvećivao prosveti naroda našeg. Takvog čoveka, takvu ličnost, takvog hrišćanina u ovom polubezbožnom vremenu, nažalost, ispraćamo iz svoje sredine. On će još dugo biti prisutan u našem životu. Njegovu misiju će nastaviti njegova dela, koja se sa pažnjom čitaju. Tek će nastupiti vreme velikog Vladete Jerotića. I na kraju, da se setimo onoga što je rekao veliki Njegoš: "Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi". Zaista, zaista Vladeta Jerotić imao se rašta i roditi. Neka mu je slava.


Sa patrijarhom Irinejom opelo su služili i vladika šumadijski Jovan i protojerej Dragomir Sando Foto P. Milošević



Akademik SANU, profesor Predrag Piper se u svom obraćanju "sa tugom oprostio od čoveka čiji je glas svako lako prepoznavao, kojeg su ljudi rado slušali, njegove knjige čitali, na njegova predavanja hrlili, njegove misli citirali...".

- Danas u Srbiji nema čoveka kojem ime akademika Vladete Jerotića nije dobro poznato, u čiju kuću nije ušao - naveo je Piper. - Treba primiti veliko upozorenje Vladete Jerotića da je najveća nesreća za ljude i za ovu planetu katkad potpuna, katkad delimična nesposobnost velikog broja ljudi da vole. Isto tako ne izgleda mi, kako je govorio Jerotić, nimalo preterana misao da se čitavo čovečanstvo i zemlja pod njim održavaju onim malobrojnim ljudima koji su u stanju da vole.









KOSTIĆ: UMEO DA SLUŠA DRUGE

- POZNAVAO sam ga i kao psihijatra i kao čoveka koji je imao čitav niz drugih svojih misija. Nosio je sa sobom neku vrstu mira i dečačke radoznalosti, koja je bila uzbudljiva. Ko je umeo da ga sluša, bez obzira na to da li se slagao sa njim ili ne, uvek je imao šta da nauči. Bilo je interesantno da je on onako govorljiv bio u stanju da sasluša druge i da prihvati, sa ili bez skepse, ali sa velikom sposobnošću slušanja. Taj šarm čoveka koji je umeo da kaže, ali i da sasluša, bilo je jedinstvo koje je on posedovao - rekao je prof. dr Vladimir Kostić, predsednik SANU.




Sa patrijarhom Irinejom opelo su služili i vladika šumadijski Jovan i protojerej Dragomir Sando Foto P. Milošević



Protojerej Dragomir Sando, koji je sa patrijarhom Irinejom i vladikom šumadijskim Jovanom služio opelo, obratio se okupljenima u ime Teološkog fakulteta, na kome je Jerotić ostavio neizbrisiv trag. On je o Jerotiću govorio kao o "najvećem misionaru bez mantije, naših dana, onome koji je mirio svaku krajnost".

Sahrani su, uz članove Jerotićeve porodice, prisustvovali brojni akademici, književnici Adam Puslojić, Matija Bećković, Ljubivoje Ršumović, novinari Aleksandar Gajšek sa suprugom Jelenom, Marina Rajević Savić, glumci Rada Đuričin i Milan Caci Mihailović, profesor Dragan Simeunović i drugi.

Ljubivoje Ršumović



Milan Caci Mihailović ,Rada Đuričin i Oliver Njego Foto Nikola Skenderija



Članovi porodice i Jerotićev prijatelj Dimitrije Stefanović (desno)







ZAGONETKA

- OSTAO nam je dužan odgovor na poslednje pitanje. Poslednji put kada smo se videli, postavio nam je jednu zagonetku. Rekao je da se čovek usavršava i posle smrti. Dok stojim i čekam da ga predamo zemlji srpskoj, razmišljam da li je on otišao na usavršavanje. Kao odgovor na to pitanje rekao je da neće da nam kaže svoje mišljenje nego da ćemo idući put kada se sretnemo razmeniti mišljenja o tome. Srećan mu put. Odgovor čekam, a on će ga dati svojim primerom - rekao je Ljubivoje Ršumović.