MI ne posedujemo strah, mi to jesmo. Svaki strah je strah od smrti i ništavila. Čovek ne može da pobedi strah, već samo da ga čitavog života pobeđuje. Nije jasno zašto neko odlazi sa dvadeset, a neko kad uđe u duboku starost, pitao se akademik Vladeta Jerotić (1924-2018) u poslednjem intervjuu “Novostima”.

Njemu je dato vremena da mnogo toga kaže. I rekao je. U utorak je u Beogradu, posle kraće bolesti, otišao tiho i dostojanstveno, iako je do poslednjeg časa bio prisutan u javnom životu. Neustrašivo je gazio godine, urezujući iz dana u dan nove misli, poruke i pouke.

Upućivao je na hrišćansku reč i hrišćanski način života onda kada to nije bilo uputno, u vremenu komunizma, i zato je ostalo da se njegova reč sluša i uvažava u svakoj prilici i posle toga. Jerotić će biti sahranjen u četvrtak u 14 časova na beogradskom Novom groblju u porodičnoj grobnici. Pre toga će biti služeno opelo u Crkvi Svetog Nikole.


Pročitajte još: Vladeta Jerotić: Naći način da nas ne pojedu veliki

- Bio je jedna od najznačajnijih prosvetiteljskih figura u našoj istoriji - kaže novinar Aleksandar Gajšek, kome je Jerotić bio jedan od najčešćih i najdražih gostiju u emisiji “Agape”. - Preko pola veka je misionario i prosvećivao i prosvetljivao jedan divan narod, srpski narod. Činio je to bez ikakvog interesa, novac od prodaje knjiga je prosleđivao svojoj zadužbini, ono što je dobijao od SANU koristio je da pomaže ugroženima, a živeo je od svoje penzije. Biti u njegovoj blizini i biti njegov saradnik za mene je bio blagoslov. Svaka njegova izgovorena reč bila je vredna, a mnogi su govorili da im je promenila život nabolje.



Pročitajte još:TUGA ZBOG SMRTI AKADEMIKA: Naš profesor Jerotić bio veliki prijatelj crkve


Jerotić je bio veoma popularan, gde god je gostovao sale su bile prepune. Mnogi su popularnost ovog psihijatra i književnika okarakterisali kao neverovatnu, jer je govorio o vrlo ozbiljnim i nimalo lakim temama. Očigledno je da je Jerotić bio najveća savremena zvezda srpske nauke.

- Kad ulazi Jerotić kao da ulazi svetac ili ne daj bože estradna zvezda - primetio je njegov kolega Žarko Trebješanin, na jednoj od poslednjih promocija Jerotićeve knjige.

Akademik Jerotić je specijalizovao neuropsihijatriju i psihoterapiju u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj. Radio je u KBC “Dragiša Mišović”, predavao je na Medicinskom i Teološkom fakultetu, nekoliko meseci je proveo na Jungovom institutu u Cirihu. Stvorio je obimno i složeno delo iz oblasti psihoanalize, psihoterapije, filozofije, religije i književnosti za koje je dobio najveća priznanja, između ostalih, i Orden Svetog Save prvog stepena. Bio je član Udruženja književnika Srbije, Medicinske akademije i SANU. Napisao je 32 knjige.

- Uticaj Vladete Jerotića na srpsku javnost već decenijama je bio ogroman - kaže prof. dr Irena Arsić, urednica njegovih knjiga. - Bilo ga je teško pratiti, zbog širine misli, pa posao za mnogobrojne istraživače tek predstoji.

Patrijarh Pavle odlikovao ga Ordenom Svetog Save prvog stepena Foto Dokumentacija "Borbe"

Irena Arsić podseća da je Jerotić kao jedan od retkih brižnih Srba, još za života osnovao svoju zadužbinu. Njoj je zaveštao svoje najveće blago - svoja dela.

- Upravo čitam njegove poslednje rukopise - otkriva sagovornica. - Mislim da su to njegovi najbolji radovi, iako ih je pisao u 94. i 95. godini. Prosto je neverovatno kako mu je misao i u tim godinama bila sveža i jaka. Te knjige, kao i njegove dnevničke zabeleške, pisma i druga rukopisna građa, koju je zaveštao da se objavi posle njegove smrti, uskoro će se naći pred čitaocima. Tužno je što je Jerotić otišao, ali je lepo što će se njegovo delo tek čitati i tumačiti.

Običan svet Jerotića je uvažavao, ali su ga i kolege psihijatri, akademici i drugi intelektualci stavljali u sam vrh. Nije čeznuo za tim, nije čeznuo ni za pohvalama, nije maštao o nekim materijalnim vrednostima, već je beskrajno razvijao kako svoj um, tako i svoju dobrotu i ljubav.

- Bio je izuzetan fenomen u našoj kulturi - smatra Trebješanin. - Njegova tolerancija i blagost, sposobnost da zaista čuje i sasluša ljude koji drugačije misle, sa kojima se ne slaže bili su važna lekcija kulture dijaloga. Imao je visoku nacionalnu svest, koja nikad nije prelazila u nacionalizam. Naprotiv. Znao je u vremenu ekstremnog nacionalizma da kaže blagu reč i da ga ublaži. Do poslednjeg dana sačuvao je dečju i renesansnu radoznalost. Negovao je opšte duhovne vrednosti i time ostavio najveću zadužbinu.

Osim po bogatoj biografiji, pamtićemo ga po skromnosti i jednostavnosti, dubokim mislima, i načelima kojih se i sam pridržavao. A, u istom intervjuu za “Novosti” otkrio je koja je misao njega posebno “izazvala”:

- Heraklit je rekao: “Ljude kad umru očekuje nešto što nisu slutili, niti znali.”

Poklonici Jerotićeve misli, međutim, nemaju dilemu. Među nebrojanim porukama su napisali i: “Čekajte nas tamo negde, jer tamo je već mnogo lepše samo zbog Vas! Nek’ Vas anđeli čuvaju i paze!”

foto V.Danilov

Na fejsbuk-nalogu Zadužbine Vladete Jerotića, gde je prvi put objavljena vest o smrti velikog mislioca, tokom celog dana reagovali su poštovaoci njegovog dela: “Postoje ljudi koji nikada ne umiru. Oni koji su nas svojim delima zadužili”; “Malo je jedan život za njega, počivaj u miru dobri čoveče”; “Malo je reći da je otišao velikan”; “Divan čovek. Mudar i plemenit”, “Veliki čovek, ponos našeg naroda živeće zauvek u svesti”...

O ISTORIJI SRBIJE

- SRBI stradaju više nego drugi narodi, jer je Srbija geografski na lošem mestu. Stalno mora da balansira između Istoka i Zapada - govorio nam je Jerotić. - Zato se ne mogu prehvaliti despot Stefan Lazarević i Đurađ Branković. U najgorim vremenima ovde na Balkanu, znali su da nađu ravnotežu. Bili su turski vazali, ali je u Srbiji postojala neka autonomija. Žao mi je što Đurađ Branković nije kanonizovan. Istorijski izvori govore da je plakao sedam dana kad je pao Carigrad. Unapred je znao da će pasti i Srbija. Nije hteo da jede. Samo je plakao. Takvi ljudi su retki. Pritom, Srbija nije velika. Poznato je da veća riba guta manju, ali ne može sve da ih pojede. Moramo pronaći način kako da nas ne pojedu veliki.

NEIZBRISIV TRAG

PREMIJERKA Ana Brnabić je u telegramu saučešća SANU navela da je odlazak Jerotića tužna vest za celokupnu akademsku zajednicu Srbije i da je on svojim predanim, dugogodišnjim radom ostavio neizbrisiv trag u medicini, književnosti i nauci, tako da će kroz njegovo duhovno nasleđe sa nama živeti večno. Saučešća porodici i Akademiji uputili su i ministar kulture Vladan Vukosavljević, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

SIN RATNIKA

MALO je poznato da je otac Vladete Jerotića, Momčilo, učesnik u Velikom ratu, jedan od boraca koji je otvorio vrata slobode, na Solunskom frontu. O tome je pisao u svojim dnevničkim beleškama, koje su prošle godine objavljene zahvaljujući njegovom sinu.