PISAC i upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture pre dva dana je izjavio da su mu kad je došao u biblioteku rekli "da tamo postoji između četiri i 17 miliona knjiga"! Da li je moguće, upitali su se svi prisutni, da zaposleni u Biblioteci ne znaju imaju li ili nemaju, čak, 13 miliona knjiga?!

- Revizija knjižnog fonda nikad nije rađena, iako je obaveza da se radi svakih deset godina - objasnio je Blašković. - Počeli smo s tim pre dve godine intenzivno.

Da li su svi posleratni upravnici (Dušan Milačić, Čedomir Minderović, Milorad Panić-Surep, Svetislav Đurić, Vladimir Stevanović, Vaso Milinčević, Milan Milutinović, Milomir Petrović, Sreten Ugričić, Dejan Ristić, Svetlana Jančić) dozvolili da se knjižni fond procenjuje odoka, sa mogućom greškom od neverovatnih 13 miliona primeraka i da li je "popisivačka istorija Narodne biblioteke" počela baš od Blaškovića?

Poslednja revizija nacionalnog fonda počela je 1. septembra 2012. i to nakon višemesečnih priprema koje su obuhvatile izradu stručnih uputstava za njeno sprovođenje, formiranje timova i obezbeđivanje finansijskih sredstava. To se nedvosmisleno vidi u Izveštaju o radu NBS za tu godinu, koji se, kao i svi godišnji izveštaji, nalazi na sajtu ove institucije i dostupan je javnosti. Tadašnji upravnik Biblioteke, istoričar Dejan Ristić, izjavio je da je posle pauze od 23 godine započeta revizija fonda koja će trajati više godina.

PROČITAJTE I:Kineski izdavači zainteresovani za srpsku književnost

Do kraja 2012. završena je revizija dva najznačajnija fonda - srednjovekovnih rukopisa o kojima se stara Odeljenje za arheografiju i neknjižne građe za koju je zaduženo Odeljenje posebnih fondova. Započeta je i revizija konvencionalnog dela fonda.

Revizija nacionalnog fonda u Biblioteci nastavljena je i 2013, ali je to kasnije obustavljeno. Iz izveštaja o radu se vidi da knjige nisu popisivane tokom 2015, kada je Blašković (15. 1. 2015) već rukovodio ovom institucijom. Revizija je nastavljena tek 2016, kada je Državna revizorska institucija (DRI) uočila to kršenje zakona i izdala nalog da se sa tim opet krene.

- Biblioteka nema potpun i tačan inventar bibliotečko-informacione građe i izvora - napisao je državni revizor. - Nije utvrdila stvarno brojčano i fizičko stanje, vlasništvo, pravnu zaštitu i aktuelnost bibliotečkih fondova, odnosno nije izvršila redovnu reviziju, koja se obavlja kontinuirano najmanje jednom u deceniji i obuhvata celokupni bibliotečki fond. U 2015. godini nije izvršila reviziju deset odsto fonda, što nije u skladu sa zakonom. Biblioteka nije popisala i u poslovnim knjigama evidentirala najmanje 199 umetničkih dela.

I u izveštaju DRI potvrđeno je da Biblioteka sprovodi reviziju kontinuirano od 2012, u skladu sa mogućnostima, imajući u vidu veliki obim fonda. U ovom dokumentu se, takođe, navodi da su neke revizije rađene i 1972, posle useljenja u zgradu na Svetosavskom platou, a onda 1988. godine.


U DRUGU BIBLIOTEKU BEZ NAKNADE

TRI ustanove kulture prihvatile su inicijativu Ministarstva kulture i informisanja da članovi Narodne bibilioteke Srbije mogu koristiti njihove usluge dok nacionalna ustanova ne počne sa radom. Uz važeću člansku kartu i bez naknade, članovi Narodne bibilioteke Srbije mogu koristiti čitaonice i fondove Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković", Biblioteke grada Beograda i Arhiva Jugoslavije.

- Time će građanima i studentima biti dostupna adekvatna zamena za usluge koje su koristili u nacionalnoj biblioteci - piše u saopštenju Ministarstva kulture.