Kokan Rakonjac - večni ideološki neprijatelj

PRE pola veka rediteljski velikan Vojislav Kokan Rakonjac (1935-1969) snimio je dramu “Pre istine”, koja je ušla u antologije kao jedan od najvažnijih filmova epohe “crnog talasa” i ovdašnje kinematografije, a premijerno je prikazana krajem 1968. godine.

Scenario je, prema istoimenoj knjizi svojih pripovedaka napisao Branimir Šćepanović, omiljeni pisac i saradnik Kokana Rakonjca, a glavne junake drame koja daje svetlo i na suštinski društveni i politički raskorak naše šezdesetosmaške avanture sa pobunom koja se dogodila u Evropi, igrali su Branko Pleša, Ljuba Tadić, Vesna Krajina, Danilo Bata Stojković, Olivera Marković, Dragomir Felba...

Priča prati dvojicu poznanika, ljude čije su sudbine predstavljale metaforu našeg sistema. Mladen i Strahinja su se sreli na ratištu, prvi je bio partizan, a drugi pripadnik reakcionarnog-monarhističkog pokreta. I mada je Mladen imao naređenje da strelja ideološkog neprijatelja komunističke revolucije, namerno je promašio Strahinju, ostavljajući ga na njivi. Dvadesetak godina kasnije oni se slučajno opet sreću - nekadašnji partizan je posle privilegovanog života postao gubitnik, njegovi saborci su ga izbacili iz službe, penzionisali, i više ga niko ne poznaje, a Strahinja je uspešni beogradski advokat.

U jednoj depresivnoj noći u zadimljenom džez podrumu hotela “Mažestik” nekadašnji ideološki neprijatelji shvataju da su samo “potrošna roba” sistema koji menja “garderobu” i trendove, ali u suštini ostaje isti, i da su obojica marginalci i tragični individualci nekih drugih revolucija u koje su verovali, a koje se na pravi način nisu dogodile. U toj teškoj noći Strahinja postaje jedini čovek koji Mladenu nudi pomoć, a scene iz “Mažestika” sa bravuroznom igrom Branka Pleše i Ljube Tadića, ostale su i danas, pola veka posle snimanja, jedne od ključnih u ovdašnjem filmu.

“Pre istine” snimljen je u produkciji “Zeta filma”, i prati liniju najkontroverznijih ostvarenja Kokana Rakonjca. I mada nije bio zabranjen kao “Zid” (nezvanično), i omnibus “Grad”, koji je ušao u istoriju jugoslovenske kinematografije kao jedini službeno zabranjen film, doživeo je represiju tadašnje vlasti. Kao i prethodni filmovi sa potpisom Kokana Rakonjca, “Izdajnik”, “Klakson” i “Nemirni”, ni “Pre istine” nikada nije imao pravu distribuciju u bioskopima. Isto se dogodilo i sa poslednjim filmom jednog od najvećih i najosobenijih jugoslovenskih filmskih autora, “Zazidan” iz 1969, koji je bio nastavak drame “Pre istine”.

Kokan Rakonjac ostao je do danas jedan od najsubverzivnijih reditelja, a njegovi filmovi svojom provokativnošću, kritikom i razotkrivanjem lažnih zavesa ovdašnjeg društva i sistema i danas bi mogli da nose etiketu “nepodobni”.

Možda u tome treba tražiti razloge zašto je bard jugoslovenske kinematografije, izuzetan angažovani stvaralac koji se svojom umetnošću borio za društvo koje će imati više svesti, ostao pomalo skrajnut i zaboravljen.

A mnogo je razloga da ima drugačije mesto u našoj kulturi - imao je izuzetno obrazovanje, bavio se pedagogijom, držao je u rukama kameru i sam snimao, montirao filmove, pisao scenarije, bio savetnik ili asistent drugim rediteljima, i mnogi su ga smatrali renesansnim čovekom.