SPEKTAKL NA TAŠMAJDANU: Oda životu i ljubavi

ČUVENU kantatu Karla Orfa “Karmina Burana”, jedno od najvoljenijih muzičkih dela minulog stoleća, večeras će od 20.30 na stadionu “Tašmajdan” izvesti Simfonijski orkestar, Hor, Dečji hor i “Kolibri” RTS, Akademski hor “Obilić”, uz soliste - Aleksandru Jovanović, sopran, tenora Aleksandra Tolimira i baritona Dragutina Matića. Pod dirigentskom palicom maestra Bojana Suđića, na najlepšoj letnjoj pozornici, a u sklopu manifestacije “Noć muzike”, oni će beogradskoj publici podariti spektakularno izvođenje tog moćnog dela muzike 20. veka. Kantata koju je sam Orf smatrao svojom “najkompozicijom”, jedno je od najčešće izvođenih dela u svetu, muzička legenda svevremene snage i senzualnosti, i uvek veliki izazov za umetnika.

PROČITAJTE I: Nagrada Vlasti Mladenoviću: Nada za usamljene poete

- Svako izvođenje “Karmine Burane” izaziva veliko interesovanje najšire publike, jer se pokazalo da je od svih “klasičara” Orf najbolje prepoznao pravac kretanja muzičkog ukusa i kulturnih potreba današnjeg sveta - ističe maestro Suđić u osvrtu na magiju Orfovog dela, koja ne bledi. - “Karmina Burana” ne zahteva velikog muzičkog poznavaoca, već direktno komunicira sa nesvesnim u čoveku, kroz teme koje su večite i za većinu čovečanstva najvažnije, kako pre 800 godina, tako i danas - nestalnost i nepredvidljivost sudbine i ljubavni zanos uz smelu erotiku. Uspeh izvođenja stoga isključivo zavisi od sposobnosti ansambla da ode dva koraka dalje od golih nota i naslika muzičko platno bez akademske uštogljenosti. U tome je svakako veoma važna i sama publika, uvek u ogromnom broju, koja diše sa izvođačima i postaje integralni deo spektakla.

“Karmina Burana” naziv je rukopisne zbirke od preko dve stotine pesama s kraja 12. i početka 13. veka, otkrivene 1803. u manastiru Benediktbeuernu. Karl Orf otkrio je 1934. u jednoj antikvarnici u Vircburgu ovu zaboravljenu zbirku, a jednostavni ali moćni i “sočni” srednjovekovni tekstovi toliko su ga fascinirali da je za njih komponovao besmrtnu muziku, koja i danas očarava mlade i stare, i ljubitelje opere i pop muzike. Dvadeset četiri teksta koja je kompozitor izabrao iz zbornika, u njegovoj obradi zvuče savremeno i životno, naročito zahvaljujući majstorskoj upotrebi velikog orkestarskog ansambla. Orf je stvorio delo koje poseduje magiju i misteriju srednjeg veka, ali i zrači vedrinom i radošću; bezbrižnu himnu prepunu životne radosti, jednostavnih tonaliteta i zaraznih ritmova i melodija koje se “uvlače pod kožu”.

“Karmina Burana” davno je “osvojila” i moderne tehnologije i medije, a “rabljena je” do te mere da praktično ne postoji čovek koji nije čuo makar veličanstveni završni refren “O, Fortuna”.

Iako je Karl Orf “Karminu Buranu” napisao kao scensku kantatu, dakle kao muziku “upakovanu” sa slikama (scenskim dejstvom), ona je najčešće izvođena statično - uz pomoć hora i orkestra, ali je i takva uvek prolazila zapaženo. Kao večna oda životu, ljubavi, običnim ljudima i njihovim svakodnevnim srećama i nesrećama - delo je koje slavi život.