Robert Hodel: Vreme srpskih pisaca tek dolazi

POSTOJI čitav niz autora iz ovih krajeva koji su dobro zastupljeni u Nemačkoj. To su Albahari, Velikić, Pantić, ali i Jergović. Oni nemaju isti broj čitalaca, kao, na primer, autori koji pišu na engleskom jeziku. Zadatak slavista jeste i da propagiraju slovensku kulturu. Ima autora koji pripadaju samom vrhu svetske književnosti, a smisao Kongresa slavista je i njihova promocija. Kao što se nekada na svetskoj sceni pojavio talas južnoameričkih pisaca, takav potencijal trenutno postoji i kod vas i to bi trebalo iskoristiti - kaže, za "Novosti" dr Robert Hodel, profesor Univerziteta u Hamburgu, koji je gost 16. Međunarodnog kongresa slavista.

* Na nemački ste preveli zbirku pripovedaka Dragoslava Mihailovića "O tome kako je ostala fleka". Zašto ste se opredelili za taj naslov?

- To je naslov jedne od pripovetki, ali u njemu ima nešto što je tipično za Mihailovića. Istovremeno je konkretan, u duhu njegove stvarnosne proze, ali ima i trunku metaforičnosti, koja nije čisto poetska. Naslov takođe odražava njegov život u kojem je ostala ta fleka Golog otoka. Mihailović je do neke mere to prevazišao, ali to čovek uvek nosi sa sobom. To ga je opredelilo i kao pisca i kao ličnost.

* Koliko dugo ste radili na knjizi? U njoj nisu samo Mihailovićeve pripovetke?

- Radio sam tri godine, ali već 15 sa Dragoslavom radim intervjue i do sada smo zabeležili oko trideset sati razgovora. Pričao mi je o književnosti i njegovom životu, te sam na oko 140 strana uvoda pretočio deo naših razgovora. Početkom iduće godine, ovi intervjui izaći će u proširenom izdanju na srpskom jeziku. Knjigu sam poslao i Peteru Handkeu. On je fasciniran Mihailovićevim životom i napisao je da je prvi put shvatio da odustajanje od jugoslovenstva ne mora da znači nacionalizam.

PROČITAJTE JOŠ: Pisci bez podrške

* Pre više od četvrt veka ste i doktorirali na temi koja je vezana za Mihailovića?

- Međunarodna recepcija Dragoslava Mihailovića tek predstoji. Prevedene su "Tikve", ali, nažalost, "Petrijin venac" još nije i voleo bih da to učini profesionalac. On uglavnom piše o pojedincima i jako je moderan, a opet je socijalno osetljiv i opisuje sredinu koja je sve više realna u našem svetu.

* Na Kongresu ste govorili i o pacifističkom pokretu za vreme Prvog svetskog rata?

- Taj pokret kod vas su činili autori poput Momčila Nastasijevića, Rastka Petrovića, Isidore Sekulić i Miroslava Krleže. Veliki rat je u razvoju istorije književnosti bio početak loma jezika i sintakse u avangardi. Zanimljivo je kada uočite da u makedonskoj ili češkoj književnosti, nema autora koji su lomili jezik poput Momčila Nastasijevića ili Velimira Hlebnjikova.

ĆIRILICA JE MOJE PISMO

A DA li imate poseban odnos prema ćirilici pošto ste slavista? Šta vam ona znači?

- Ćiriličko pismo mi je izuzetno drago i nekada sam rukom pisao isključivo na tom pismu. Podstičem studente da uče ćirilicu, što prihvataju čak i oni koji su poreklom iz Hrvatske, zato što znaju da je to neophodno za obrazovanje slavista i južnih slavista. Sa druge strane, prirodni razvoj bi bio da se pređe na latinicu. Ali, kao slavista sam u dilemi jer, naravno, poštujem i podržavam ćirilicu.