Plodna baština srpske kulture

KRIZA humanističkih nauka je velika. Ekonomska i finansijska kriza u Evropi i svetu, kriza sa izbeglicama. Slavistika je u opadanju. Slovenske zemlje više nisu toliko važne za Zapad kao nekada, u vreme Hladnog rata. Otuda je značaj Beogradskog slavističkog kongresa veći. Mislim da još ne možemo u potpunosti da sagledamo sve geopolitičke aspekte i značaj ovog događaja za našu zemlju - kaže, za "Novosti", profesor Boško Suvajdžić, predsednik Međunarodnog komiteta slavista, povodom 16. Međunarodnog kongresa slavista, koji će do 27. avgusta trajati na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Sada se sa sigurnošću može reći, dodaje Suvajdžić, da je ovo naučni i kulturni događaj prvoga reda, najvažniji slavistički skup na svetu, koji je okupio 1.000 uglednih svetskih slavista i koji snažno doprinosi jačanju ugleda Beograda, Srbije i naše nauke u celini.

* Rekli ste, prilikom otvaranja, da je ostvaren san srpske slavistike...

- Na naučnim forumima, sastancima i kongresima slavista u 20. veku Beograd je uvek imao važnu ulogu. Ne treba zaboraviti da je upravo na čuvenom Beogradskom sastanku slavista 1955. godine osnovan Međunarodni komitet slavista, kao telo koje rukovodi svetskom slavistikom, sa jednostavnim zadatkom da doprinese obnavljanju slavističkih veza u svetu i organizovanju upravo ovakvih kongresa. Mi pet godina predvodimo svetsku slavistiku. Već to ima težinu samo po sebi. Biti predsednik MKS-a posle jednog velikog Vinogradova, biti na čelu svetske slavistike posle Matije Murka, kao organizatora Prvog kongresa u Pragu 1929. ili pak Aleksandra Belića, to je strahovito velika čast i odgovornost. Ne samo za mene već za celokupnu našu nauku, pa i našu zemlju u celini.

Beograd je mesto na kome se ukrštaju i prepliću različite, a često i međusobno suprotstavljene istorije. Gde žive zajedno i uporedo različiti jezici i religije. Moramo se potruditi da bolje razumemo jedni druge. Upravo zbog toga su ovakvi kongresi značajni.

* Kako se srpska slavistika kotira u svetu?

- Ne treba zaboraviti: slavistika je nauka, ali i osobeni vid kulturne i društvene misije, i akademske razmene ljudi, misli i ideja. Imamo i dalje svetski značajna imena i ugledne institucije, ali je naučni prostor sužen. I stalno se sužava. Ne postoje male i velike slavistike. Ali postoji potreba da se organizovano i složno nastupa u vremenu koje više ne trpi improvizaciju niti međusobne zađevice, kojima smo, kao narod, na svoju štetu, neretko skloni. Kao predsednik UO Vukove zadužbine, posle mnogo godina, inicirao sam posetu Vukovom Beču, u odličnoj saradnji sa bečkom "Prosvjetom". Dočekali su nas širom raširenih ruku. A mi u Beču, u tom velikom slavističkom Beču, gde živi toliko našeg sveta, nemamo još uvek srpski institut koji bi poneo Vukovo ime i obnavljao trajne vrednosti Vukovog dela. Tamo gde je to i najvažnije, na njegovom izvoru.

Naravno, ne može se sve odjednom i preko noći. Ministarstvo kulture je učinilo u poslednje vreme niz dobrih sistemskih poteza.

* Na koji način bi slovenski narodi trebalo da promovišu svoju kulturu i tradicionalne vrednosti u današnjem svetu?

- Na načine primerene vremenu. Vremenu tehnoloških revolucija i naučnog progresa, uz neslućeni razvoj medijskih tehnologija i u ambijentu potrošačkog društva, uz globalizaciju svih kulturnih vrednosti. U tom i takvom vremenu treba tražiti svoje mesto pod suncem. Onaj fini balans između tradicionalnog koje nije konzervativno, i modernog koje nije pomodno.

* U kakvom su stanju centri za izučavanje našeg jezika u inostranstvu, posebno u zemljama regiona?

- Neadekvatnom. Naš strateški cilj je bio da na kongresu okupimo što veći broj uglednika svetske slavistike, ali i naučnika iz bivše Jugoslavije. Da popravljamo pokidane veze. Ne moramo se uvek i u svemu slagati, ali moramo razgovarati. Slavistika je veliki podsticaj razvoju srbistike u svetu. Sticanju naučnih poznanstava, ulaganju u budućnost srpskog jezika. Povezati plodnu baštinu srpske kulture i nauke sa savremenim svetskim tokovima i pravcima. Za ovaj kongres MSC je pripremio dragoceno troknjižje pod zajedničkim naslovom "Aleksandar Belić - srpski lingvista veka".

* Zbog čega nam je Vuk danas važan?

- Vukova evropska posvećenost imala je snažnu nacionalnu aromu. Vuk je u narodnoj poeziji istrajno tražio, u duhu vremena, čist i nepokvaren jezik, autentičan narodni duh, kao i državotvoran odnos prema srpskoj istoriji. Ključna Vukova knjiga je "Srpski rječnik" iz 1818. godine. Tom rečniku je na našem kongresu upriličena retka i zaslužena čast da otvori jednu divnu izložbu naših kolega pod nazivom "Srpska leksikografija od Vuka do danas".