JA sam vas u sebi nazvao delija-devojkom, od prvog časa kad sam vas ugledao, stasitu i pravu kao jela... U jednom od deset pisama Uroša Predića, koje je pre sedam godina otkupio Istorijski arhiv u Pančevu, ove reči veliki srpski slikar uputio je Vukosavi Vuki Velimirović. Tragom te korespondencije, "Novosti" su tada, istražujući ko je bila misteriozna "delija-devojka", serijom tekstova podigle plašt potpunog zaborava sa ličnosti i dela prve srpske vajarke.

Povodom sto trideset godina od njenog rođenja, u Maloj galeriji Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić", večeras će u 19 časova prvi put biti organizovana samostalna izložba jedne od prvih članica ULUS-a, koja mu se priključila još 1922. godine. Postavka je nastala na osnovu trogodišnjeg istraživanja Jelene Manolčov, kustosa saradnika ULUS-a, započetog kada i rekonstrukcija pet Vukinih alegorijskih skulptura na zgradi turske ambasade u Beogradu.

U realizaciji izložbe učestvovalo je šest muzejskih institucija - Narodni muzej, SANU, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Narodni muzej u Zrenjaninu, Istorijski arhiv u Pančevu, ali i ULUS. Neke od eksponata ustupila je Vukina bratanica Ksenija Jovanović Velimirović, a ima ih i iz privatnih zbirki Dragomira Spasića i Nikole Mandarića.

Iza ćerke uglednog prote Miloša Velimirovića, rođene u Pirotu, kao šesto od njegovo jedanaestoro dece, ostalo je evidentirano 150 skulptura, ali i slike, crteži, pesme, bajke i kratke priče... I višedecenijska tišina u našoj javnosti u kojoj se baš niko nije prisećao evropskih dometa ove umetnice, koja je umrla 12. decembra 1965. i o čijoj sahrani na Novom groblju, štampa nije napisala ni vest.

Vanserijski Vukin talenat, prvi je u Umetničko-zanatskoj školi, zapazio njen profesor, vajar Đorđe Jovanović. Odmah posle Prvog svetskog rata, mlada i ambiciozna uputila se u tadašnju umetničku prestonicu sveta. U Parizu (odakle je slala pisma Urošu Prediću), prvo se usavršavala u ateljeu čuvenog Antoana Burdela.

- Srećan sam što mi se daje prilika da još jedared konstatujem koliko je srpska nacija intelektualna i umetnička. Gospođica Vuka Velimirović u srodstvu je, kao vajarski talenat, sa vašim srpskim majstorima. Njene biste su moćne, a lica sjajna - zapisao je Burdel iz čijeg ateljea Vuka odlazi na pariski Bozar.

Školovanje je nastavila u Rimu, na Umetničkoj akademiji, ali i u ateljeu Etora Ferarija, a zahvaljujući bisti čuvenog baritona Mateasa Batistinija, njeno ime prvi put je dospelo u svetsku štampu, uz epitet La femme du jour ("lepotica dana"). Sredinom dvadesetih godina put je vraća u Pariz, gde će s uspehom izlagati do početka Drugog svetskog rata.

Svedočanstvo o tome pružila je i pre četiri godine slučajno otkrivena sveska sa isečcima iz štampe, čije tajne je, upravo u "Novostima", u seriji tekstova otkrio naš novinar Savo Popović. U ovom spomenaru na 140 stranica našle su se i fotografije mnogih radova Vuke Velimirović, ali i tekst kritičara "Figaroa", o pariskom Salonu nezavisnih 1929 u kome između ostalog piše:

- Ne bih podsećao na briljantnu karijeru Vuke Velimirović, ove izuzetne umetnice čije veličanstveno delo, da pomenem samo "Enigmu", "Sudbinu", "Medicinu" - moji čitaoci već poznaju. Na Salonu ona je izložila portrete brata Velje i poznatog književnika Rene Gloca. Moćna izražajnost i šarm koji zadivljuju gledaoca uvrstili su je u najznačajnije skulptore današnjice. Putujući svetom ona je u mnogim zemljama ostavila istinska remek-dela, ali - hteli bismo da Francuska bude privilegovana u čuvanju te zaostavštine, tragova njene besmrtne umetnosti...

U Francuskoj je portretisala industrijalce, plemstvo, ruske grofove, političare, ali i nezaboravnu balerinu Anu Pavlovu. U Španiji je radila portrete markiza i visokih intelektualaca, a u Tursku je otputovala na poziv predsednika republike Kemal-paše Ataturka! Veliki reformator je poželeo da mu Vuka uradi portret, dok porudžbina za spomenik Turskoj Republici, iz nepoznatih razloga, nije realizovana.

Poslednji put u Parizu je izlagala 1939. kada je na Salonu nezavisnih predstavila skulpturu Vukosave, žene Miloša Obilića, iz ciklusa srpskih žena vladarki. Ovom temom bavila se još od 1933, a ostalo je zabeleženo da je izvajala i Majku Jugovića, prokletu Jerinu, kneginju Milicu, veliku županku Anu, Jelenu Anžujsku, Simonidu i Jefimiju, Jelenu Balšić.

Nemačku okupaciju i sve strahote Drugog svetskog rata, Vuka Velimirović podelila je sa svojim sunarodnicima, u Beogradu. Kada se posle rata nakratko vratila u Pariz, nije pronašla više ništa od svojih radova koje je tamo ostavila. Sve je bilo razneseno!

OČI PUNE SNOVA

U Vukinoj svesci - spomenaru, sačuvan je isečak iz "Politike" sa pričom o "srpskoj skulptorki - gđi Vuki Velimirović grofici de la Martinijer", koju je, između dva rata, potpisala popularna spisateljica Milica Jakovljević. Mir Jam najpre zapaža Vukine "čudne oči, poluzatvorene, pune snova...", dok se "ispod njenog dleta pojavljuju mišići, klasične forme, večna lepota čovečjeg tela...".