Svaki dan je radost života

AKO me pitate zašto pišem, zato što živim i životu se divim. Život je moj već jako star, ali mi je priroda dala starost na dar! - sa ovim stihovima, vedra i nasmejana, kao i uvek gostoprimljivo otvara vrata svoje kuće u Beogradskoj ulici glumica Branka Veselinović. Za mesec dana (16. septembra) napuniće sto godina, a i dalje odlično čuje, vidi i poput deteta svemu se raduje.

- Ja ne umem bez uzbuđenja. Evo, i vaš dolazak danas je za mene kao jedna predstava. Vitalana sam, svaki dan nešto pročitam, slikam, slušam muziku, gledam TV, odlazim u domove penzionera. Moja mladost je u radu. Važno je da voliš ljude i da se ne bojiš starosti - kaže na početku razgovora naša umetnica, poslednja iz plejade osnivača Jugoslovenskog dramskog pozorišta i veliki humanista "na zadatku", tokom celog, dugog i plodnog života.

Dok čeka jubilarni rođendan, polako prazni svoj dom, puneći ga dobrotom: ne prestaje da daruje. Većinu od gotovo sedam stotina lutaka s kojima je zabavljala bolesnu i napuštenu decu, već je poklonila. Ipak, najteže se odvaja od najomiljenijeg lutka, Laponca po imenu Sarmiko. Dobila ga je u Moskvi od čuvenog lutkara Sergeja Obrascova, pre više od pola veka:

- Znate, njegovo ime znači sreća, radost, veselje. Deca su ga obožavala i nudila svoje novogodišnje paketiće u zamenu za Sarmika. On je moj drugar svih ovih godina, živo biće, a ja uvek moram da budem pripravna da s njim zabavljam decu.

Na pitanje šta je njen recept za dug (ali i zdrav) život, odgovara:

- Svakog dana radim gimnastiku, ujutru i uveče. Jedem malo, nikad masno. Imam sreću da me i danas zovu ljudi, da me nisu zaboravili. Eto, kad izađe tekst u vašim novinama imaću bar dvadeset telefonskih poziva. Ali, i kada sam sama, ja pronađem način da pričam: ponešto pročitam naglas na ruskom ili engleskom, razgovaram sa lutkama, pevušim... Među mojim poznanicima neko ima devedeset, neko devedeset pet, a jedna prijateljica napunila je sto jednu godinu. Sve u životu treba primati sa vedrinom. Ne tako davno prišla mi je jedna žena u JDP, ljubazna i fina, uhvatila me za ruku i rekla: "Jao, gospođo, što vi ličite na pokojnu Branku Veselinović!" Kad sam odgovorila da sam to ja, bilo joj je neprijatno. Uzvratila sam: "Nemojte da se izvinjavate, srećna sam što mogu da vam kažem da sam još živa..."

Mlađa i Branka

A onda, razgovor se neminovno nastavlja pričom o njenom Mlađi, suprugu i kolegi s kojim je provela više od šest decenija u skladnom braku.

- Mlađa je bio moja velika ljubav. Dogovorili smo se kad jedno on nas umre, da onaj drugi nastavi da stvara, radi, zabavlja. Treba uneti radost među stare, decu, a posebno među invalide. I to one ratne. Njih je najteže nasmejati, odagnati im misli. Bila sam glumica toliko godina, ali, verujte mi, pozorište mi nikad nije bilo važnije od humanitarnog rada... Inače, Mlađa nije bio teško bolestan. Kada je odlazio pre šest godina bio je vrlo svestan kraja. Oprostio se sa mnom rečima: "Umirem, to je Božja volja." Bilo mi je drago da to tako čujem. Za razliku od mene, on nije bio vernik. Doduše, nije se ni ljutio kad bi nam sveštenik dolazio u kuću. Ja, opet, bez "Oče naš", nikada nisam ni počela ni završila dan...

U životu dugom jedan vek, nakupilo se i lepih i teških trenutaka:

- Dogurala sam do sto, pomažući drugima. Bivalo je i dobrih i loših dana. Nisam merila, ali sam znala sve da pobedim. Zbog toga "podučavam" stare - da se ne povlače, da žive svoje živote do poslednjeg daha. Šta znači "današnje vreme"? I ono juče je bilo današnje, a biće i sutra. I šta znači sto leta? Svako jutro kažem sebi: "Opet si ustala? Dobro, sad ćeš da vežbaš." Puno je prijatelja oko mene, stalno nešto radim i ne dozvoljavam da se osetim otpisano! Ja sam u mom pozorištu pala sa tri metra visine (greškom radnika), a danas mogu da idem i bez štake. Moliću i dalje Boga, na svoj način. Dobrota, strpljenje i volja za životom - i daleko možeš da doguraš. I zato i ovaj dan primam kao radost života...

NASTUPI PRED TITOM

Mlađa je bio je član Saveza komunista, dok njegova supruga nikada nije ušla ni u jednu partiju. Ipak, često je nastupala pred Titom:

- Moj moto je bio: "Moja je stranka Branka!" Tito je rado zvao u goste Čkalju, Miju, Pericu Slovenskog i mene. Voleo je popularnu radio-emisiju "Veselo veče", u kojoj smo mi učestvovali. Jedno vreme bila sam i član diplomatskog kora žena, pa sam se i u tom svojstvu pojavljivala pred maršalom.

UČENjE O DOBROTI

Moj život treba da bude škola onima koji imaju, da što više sebe daruju. A svi mogu nešto da daju, na bilo koji način. Svojim poslom, zanatom, dušom. Poručujem i kolegama, umetnicima, da svoj talenat poklanjaju drugima i da čine dobra dela. Ja sam se dobroti učila u sopstvenoj kući. Moji roditelji bili su članovi Crvenog krsta, tu smo se svi učili humanizmu... - kaže Branka Veselinović.