ZABELEŽIO sam brojna svedočanstva o strahotama koje su seljaci, domaćini, pretrpeli za vreme prinudnog otkupa, o krvavim obračunima nove komunističke vlasti po završetku Drugog svetskog rata sa takozvanim narodnim neprijateljima, kulacima. Uglavnom, to su bili lični obračuni pojedinaca u novoj vlasti sa komšijama, poznanicima, na koje su uprli prstom, koji su posle toga dopali robije, ili izgubili glavu. Moja jedina želja je da se suočimo sa tom istinom, da se to vreme ne zaboravi i nikada ne ponovi.

Ovo kaže publicista Dragiša Božić iz Moravaca kod Ljiga, autor knjiga "Crveni jaram" i "Crveni metak", koja je upravo doživela treće, prošireno izdanje. Ovekovečio je potresne sudbine domaćina u selima Srbije, Crne Gore, Kosova i Metohije, u Hrvatskoj u Slavoniji. Najviše, kaže, u bogatim delovima Srbije - Vojvodini, Mačvi, Tamnavi...

- Suočio sam se sa sumornim temama, posle više od dve decenije bavljenja humorom i satirom u nekada veoma popularnoj emisiji Radio Beograda "Selo veselo" - kaže Dragiša Božić. - Kada je 1988. godine urednik Jovan Aleksić otišao u penziju emisija je ukinuta, pa sam za jednu reviju počeo da pišem o dobrim domaćinima. Tako, u Rubribrezi kod Lajkovca, starina, solunac Milijan Tomić rekao mi je da je u Prvom svetskom ratu zadobio četiri rane, ali mu je peta, koju su mu zadali komunisti za vreme prinudnog otkupa, bila najbolnija i nikada nije zarasla. Objavio sam njegove muke za vreme otkupa i tako je sve krenulo...

SUDBINE žrtava prinudnog otkupa i nasilne kolektivizacije od 1947. do 1953. godine, sabrao je Božić u knjigu "Crveni jaram". Potom, objavio je "Crveni metak", o stradanju golorukih nevinih civila od strane komunista u periodu od 1944. do 1957. godine. Treća njegova knjiga je "Preživeli govore", o maloletnicima u kandžama UDBA-e.

- Neko će možda pomisliti da sam knjige pisao po svom političkom, ili ideološkom, antikomunističkom raspoloženju - priča Božić. - Ne! Naprotiv! Istina, sve tri knjige govore o komunističkoj represiji, ali akcenat je da su neki zli ljudi, dobivši silu i moć, činili velika zla svojim bližnjima, iako su uglavom znali da su nevini, u vreme kada je rat već bio završen, pa nije bilo potrebe da se sudi po kratkom postupku. A bilo je strašno i nečovečno. Prosto je neshvatljivo koliko se energije trošilo na bezdušnost.

Ovekovečio je, tako, Božić događaj kada je Bata Knežević, komunistički aktivista iz Takovskog sreza, otišao sa seoskim odbornicima u "čišćenje" magaza u Donjoj Vrbavi kod Gornjeg Milanovca. Oni kupe žito, narod grdi, moli i kumi, žene kukaju. Kada su kod jednog domaćina zahvatili pšenicu iz poslednjeg sanduka, žena izvadi dete iz kolevke, stavi ga na ono malo preostalog žita, rekavši u suzama: "Evo vam, pa sad kupite sve redom!" Taj njen očajnički potez bio je toliko šokantan, da su aktivisti odmah otišli.

Pročitajte još - „Zamrznuti konflikt“ gura Srbiju u – rat?

- Ko zna koliko je nevinih ljudi bilo zatočeno, mučeno i ubijeno pod sumnjom da su narodni neprijatelji, bez dokaza i suda, samo na osnovu toga što je neko na njih upro prstom - kaže Božić. - U Dudovici kod Lazarevca, početkom avgusta 1944. godine, partizani su napali vršalicu i tada ubili 14 nevinih ljudi, među njima i četiri sina jedinca iz uglednih domaćinskih familija, čak i nekoliko Srba koji su u tom selu potražili spas od ustaškog noža, kao izbeglice iz Hrvatske.

Otkupna stanica sa žitom

TAJ zločin, konstatuje Božić, partizani su počinili pod geslom "ni zrno žita neprijatelju". Za to, međutim, nije bilo nikakvog razloga, jer su se Nemci već pripremali za povlačenje, nije im ni padalo na um da uzimaju pšenicu...

- Saznao sam da je Sava Kapisoda, vojni tužilac u Valjevu, decembra 1946. godine uhapšenom, izubijanom Dušanu Markuliću iz Trlića kod Uba, rekao: "Moli se Bogu, što vas nismo pohapsili pre pet dana, do tada smo ubijali lopatom, ali zato ćete istruliti na robiji" - veli Božić. - To se odnosilo i na Dušanovog sina Dragoljuba i sinovca Čedomira. Od četiri Dušanova sina, trojica starijih prošla su albansku golgotu Prvog svetskog rata. Ljubomir je poginuo na Kajmakčalanu, Milorad je izgubio život poslednjih dana rata, na Kosmaju, a Aleksandar se posle prelaska Albanije dugo oporavljao u Francuskoj i umro je kod kuće.

U knjizi "Crveni metak", stoji da su 1946. godine, odmah posle agrarne reforme, komunisti i UDBA rešili da unište kuću Markulića, koja je imala 64 hektara zemlje, izvozili su stoku, pšenicu, suvu šljivu, rakiju, uglavnom u Austriju i Mađarsku. U zatvoru u Ubu i Valjevu zverski su mučili Dušana, Dragoljuba i Čedomira, tražeći da potpišu priznanje da su sa nekim organizacijama hteli da dižu ustanak. Bez ikakvog rešenja oduzeli su im sve poljoprivredne mašine, skoro svu stoku, isekli im hrastovu šumu, opljačkali kuću...

Seljaci predaju „višak“ žita Foto Arhiva „Novosti“

- Prilikom kazivanja, preostali preživeli Markulići, kao i njihovi potomci, tražili su da u knjizi ne objavim imena komšija, zlotvora, koji su prstom uprli u njihovu kuću, što su pokušali da zatru život, ime i ugled njihove porodice - kaže Božić. - Smatraju da potomci tih neljudi nisu krivi, zašto bi nosili taj teret i sramotni žig. Markulići su mi rekli da to što su doživeli nikada neće zaboraviti, da mržnjom i osvetom nisu otrovani, da gledaju u budućnost. Za ono što su doživeli kažu - bilo, ne povratilo se!

PRAVA seljačka pobuna izbila je 1947. godine u Dolovu, južnobanatskom selu, protiv komunističkih aktivista koji su domaćinima oduzimali krave, ovce, konje, poslednje zrno žita. Danas, većina Dolovaca tvrdi da do tragedije koja je usledila ne bi došlo, da su bar sreske vlasti prihvatile činjenicu da njihovi seoski aktivisti kriju žito za sebe, a drugima ambare čiste do poslednjeg zrna.

- Zbog te pobune bilo je ubijenih i oteranih na dugogodišnje robije - kaže Božić. - Glavni akteri tog događaja, koji su još živi, ni danas, posle toliko decenija, ne žele o tome ni reč da kažu. Skoro pola veka, sukobljene strane i dalje se drže na odstojanju, gledaju da se ne sretnu. Strašna je priča i iz sela kod Alibunara, gde je takođe bilo ubijenih i mučenih iza rešetaka. Do sada, međutim, niko te događaje nije beležio, sve je manje živih svedoka, koji bi mogli da ispričaju kako je bilo.

Poziv za „dobrovoljni“ otkup


NAMERAVAO je da istraži zločine komunista u Sloveniji, BiH i Makedoniji. Međutim, ratovi devedesetih to su sprečili.

- Bio sam u prilici da pričam i sa onima koji su mučili seljake, sprovodili teror, oni i danas čvrsto opravdavaju te svoje poteze - kaže Dragiša. - U Krnovu kod Vladimiraca, jedan od njih rekao mi je: "Znao sam, sinovče, da će doći vreme da se polažu računi", i počeo je da priča šta je sve radio, zadojen mržnjom. U pismu koje mi je napisao, rekao je da je posle razgovora sa mnom prvi put nakon dugo godina mirno zaspao. Uglavnom, sve žrtve su oprostile zlodela koja su im naneta, ima čak i onih koji su se godinama potom družili sa svojim mučiteljima, pozivali ih na slave. Uprkos svemu što su doživeli, najbolji domaćini kojima je sve bilo oduzeto ponovo su postali imućni, stali su na noge, a mnogi partijski aktivisti završavali su kao beskućnici, u bedi...

POKUŠAJ ISKUPLjENjA

- S MIKROFONOM, obišao sam više od 1.000 sela bivše Jugoslavije, proputovao Evropu družeći se sa našim iseljenicima, ne sanjajući koliko je teških sudbina zadesilo domaćine, koje smo humorom zasmejavali - kaže Božić. - Moje knjige pokušaj su da se pred njima iskupim. Inače, knjige pišem samo zarad toga da se obelodani i zapamti istina, ne da zaradim. Uostalom, zainteresovanima knjige šaljem o svom trošku, pa ako im se štivo ne svidi, mogu da ih vrate. Do sada nijedna knjiga nije vraćena.

Dragiša Božić suočio sam se sa sumornim temama Foto P. Matić

USMERITI RODOLjUBLjE

- ISTINA treba da bude ispred svakog interesa - ističe Dragiša. - Patriotizam, rodoljublje, treba usmeriti više na dobrobit sadašnjosti i budućnosti, nego na često lažnu prošlost i mitove. U protivnom, rodoljublje lako prelazi u nacionalizam, a kad on nabuja, eto šovinizma, podloge fašizma. Onda se digne "kuka i motika", pa se desi, kao u periodu koji sam istraživao, da neki "rogovi u vreći" u ime antifašizma počine nasilje, progon, genocid, ukinu slobodu i demokratiju, uvedu diktaturu, despotizam, novu istoriju. I tako sve ukrug. Izađimo iz tog prokletog kruga! Zaustavimo ga istinom!