MEĐUNARODNIM sajmovima knjiga, to je moje uverenje, uvek treba posvetiti više energije, volje i sredstava. Ovo ne treba shvatiti kao kritiku, to je sugestija Ministarstvu finansija i Vladi za povećanje budućih budžeta za kulturu. Važno je da budemo prisutni na što više svetskih manifestacija pisane reči. Mi smo mali i ne možemo za sebe vezati veliku pažnju. Ne treba ni da fantaziramo kako će svi da vide da imamo veličanstvenu književnost, a imamo književnost koja je bolja od nas. Ali ono što moramo jeste da ostavimo svoj znak - da svet vidi da postojimo.

Ovo, za “Novosti”, kaže prof. dr Aleksandar Jerkov, direktor Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”, koja od početka godine organizuje programe naših nastupa na međunarodnim sajmovima knjiga. Zbog najboljeg i najcelovitijeg predloga, putem konkursa, taj složen i odgovoran posao poveren je ovoj našoj značajnoj instituciji. Dobar program pokazao se na sajmovima u Lajpcigu i Teheranu, a ambiciozno se pripremaju za učešće Srbije u Pekingu, Moskvi i Frankfurtu. Sajam u Pekingu počinje za desetak dana, pripreme su u punom jeku.

PROČITAJTE JOŠ: Srpska proza danas

- Imaćemo lep, uređen i dobro osmišljen štand, prilagođen tome da privuče kineske čitaoce - kaže Jerkov. - Želimo da se uprkos velikoj razlici i velikoj distanci sa njima susretnemo. Napravili smo veličanstvenog zmaja od kineskih znakova - naslove naših knjiga prevedenih na kineski. Neki će ih posetioci prepoznati, neki će ih sada zapamtiti. Izložićemo kineske knjige prevedene na srpski, kao i selekciju najznačajnijih srpskih izdanja. U fokusu će biti obeležavanje stogodišnjice Velikog rata, uloga velikih pisaca u njemu, kao i značajni jubileji koji se ove godine proslavljaju, pre svega Crnjanskog i Desanke.

PROČITAJTE JOŠ: MEĐUNARODNI SAJAM KNjIGA U TEHERANU: Otvoren štand Srbije

* Ko će od pisaca predstavljati Srbiju?

- Vladimir Kecmanović i Dragan Bošković. Kecmanović ide kao pisac i publicista, a predstavićemo i njegov scenaristički i stripadžijski rad. Boškovićevu neobičnu poeziju, koja je mešavina roka i savremene kulture, prezentovaćemo na nesvakidašnji način. Nosimo snimke celog akademskog benda koji peva njegove stihove. Ne možemo da očekujemo da će te stihove Kinezi razumeti, ali uz muzičku podlogu, sa kojom mogu da pronađu zajednički jezik, osetiće srpsku poeziju. I Orfej je pevao stihove uz liru.


* Samo nedelju dana posle Pekinga idete u Moskvu...

- Idemo u bratsko okruženje kojem je bliska i naša ćirilica, koju smo prezentovali i u Teheranu. Pokazaćemo kaligrafski ispisane ćiriličke zapise i u Kini. Kod Rusa idemo kao kod svojih, naše su bliskosti vredne, ali i razlike. U Moskvi će biti predstavljen i Beogradski sajam knjiga, a sa nama će biti i pisci Vladan Matijević i Nikola Vujčić, upravo izlazi i knjiga Dragana Velikića. O srpskoj književnosti govorićemo Zoran Avramović, Dragan Hamović i ja. Pripremamo još neka lepa mala iznenađenja. Inače, dogovaramo se da štand na sajmu u Frankfurtu, ukoliko je to ikako moguće, bude atipičan. Kada bi vizuelno bio nalik onome u Teheranu - funkcionalan, različit, tehnološki napredan, bilo bi divno.

Foto Vojislav Danilov

* Posle nastupa u Teheranu, gde smo bili počasni gost, možete li nam reći koliko iranska publika poznaje našu književnost?

- Vrlo malo. Čitaoci su bili u prilici da se donekle upoznaju sa srpskom literaturom, imali smo bogat program, organizovan je zanimljiv razgovor naših i njihovih književnika. Dolazilo je dosta novinara, a njihovi pisci interesovali su se kako da se prevedu njihove knjige na srpski jezik...


* Kako vam u odnosu na druge sajmove knjiga deluje naš, beogradski? Ne izgleda li vam da sve više liči na šoping mol?

- Reč je vaša, ali ja je ne bih precrtao. Naprotiv. Biću nežan, da ne budem licemeran, jer sam radio u komercijalnim izdavačkim kućama. Cela koncepcija arene Beogradskog sajma je, po mom mišljenju, promašena. Ona bi trebalo da bude mali hram knjige, mesto susreta sa piscima, a ne velika trgovina. Ne treba da budemo alergični na prodaju knjiga, ali ona treba da se odvija u nekoj ipak svedenijoj meri, možda kao nekad na galeriji i u drugim halama. Primarno bi trebalo da bude upoznavanje sa knjigama, a ne strahovito dinamična i strogo komercijalna aktivnost - kupi i beži! Beogradski sajam je time kao istorijska institucija kulture ugrožen.

Foto Vojislav Danilov

* Da li je slična situacija i na drugim sajmovima?

- Oni imaju potpuno drugačije koncepcije. Na većini sajmova ne možete ni da kupite knjige, a nijedan se ne svodi samo na njihovu prodaju. Ali, kao sva nova društva, i mi se tumbamo između različitih mogućnosti.


* Koliko veliki izdavači utiču na formiranje ukusa naših čitalaca?

- Uvek veliki izdavači formiraju ukus čitalačke publike, ali to je ulica sa dva smera. I ukus čitalačke publike formira šta će da rade veliki izdavači. Jedni se ulaguju drugima, a drugi se prilagođavaju prvima, i tako ukrug kao da iz njega nema izlaza, a ima. Ne bih osudio samo dva-tri velika izdavača čiji izbori obuhvataju izvrsne knjige, ali i najgori paraliterarni bofl. Pre bih osudio opšte stanje svesti i kulture u nas koje nas vuče ka tome da je bolje objaviti bofl, da ne kažem svaki put treš, nego ozbiljnu knjigu.

Foto Vojislav Danilov

* Zašto tako mislite?

- Zato što će izdavači lakše da prodaju jednu ružičastu ili tufnastu kulturu, nego što će prodati nešto što je grimizno ili lazurno. Lakše će se prodati nečiji prostački uzvik, nego nečiji delikatni stih. Ali, to što je lakše, ne znači da je bolje. To što je unosnije, ne znači da je vrednije. Nekad se vrednost merila time što je postojala neka skala do koje treba da se dobaci, danas se meri koliko je ko zaradio. Slušam prostačke prigovore nekih polupisaca i polupisica, što još nisu dobili kritičku potvrdu da vrede, a zapravo sanjaju da im se kruna stavi na glavu. Neka pišu i neka zarađuju, ali bilo bi pristojno da ćute, oni savršeno dobro znaju šta rade. Njihov treš tera nas na stid, to nije uspeh nego sramna trivijalnost.


* Da li se i u našoj savremenoj književnosti prepoznaje uticaj aktuelnih rijaliti programa?

- Savremena književnost se ne pretvara ni u “Farmu”, niti u “Parove”, književnost je književnost a budalaštine su budalaštine. Savremena paraliteratura, treš, ne pretvara se, nego jeste rijaliti i pink mentalitet. Postoji i kulturološki značajna popularna i žanrovska književnost, iako nije velika umetnost ona je kulturološki pozitivna i govori o čoveku i tome u kakvom svetu živi. Paraliteratura je nešto drugo, ona propagira primitivnosti najgore vrste.

Foto Vojislav Danilov

* Imaju li književni kritičari hrabrosti da se suoče sa paraknjiževnošću?

- Jedan veliki pisac je napisao: “Ne možete topom pucati na kokoš”. Bofl produkcija se ne kritikuje ozbiljnim kritičkim mišljenjem, nego jasnim stavom. Aleksandar Jerkov, profesor srpske književnosti i kritičar je elitista koji veruje u visoke vrednosti srpske kulture, trudi se da studentima predstavi najbolja dela srpske književnosti, a to što te kvazispisateljske osobe pišu uopšte nije književnost. To je najobičnije drljanje po papiru koje čak i ako ima komercijalni uspeh nije ništa. Deo te produkcije je i voditeljska književnost osoba koje su imale uspeha u javnosti i shvatile da se može brzo i lako nešto napisati i zaraditi. Na zaradi im čestitam, ali im ne čestitam na tome što ideju pisanja hoće da pretvore u trivijalnost.


NEOSVEŠĆENI LjUDI PROTIV ĆIRILICE

ĆIRILICA je jedno od naša dva pisma, pritom, istorijski prvo i pravo naše nacionalno pismo i zato je promovišemo na svim sajmovima - kaže direktor Univerzitetske biblioteke. - Ćirilicom ne proganjamo nikoga, nego želimo da našu tradiciju, kao sastavni deo naše kulture, svima pokažemo. Onda svako može slobodno da bira, ali treba da ima stvarno mogućnost izbora. Samo neosvešćeni ljudi, nažalost i mnogobrojni autošovinisti, mogu biti protiv onoga što je sastavni deo sopstvene istorije.

Foto Vojislav Danilov

Na novoodštampanom evru nisu više samo grčka slova, nego i bugarska ćirilica. Kad oni kojima smeta ćirilica objasne Evropi da treba da izbaci bugarsku ćirilicu, neka se jave da nastavimo dijalog za koji nisu spremni. Do tada bi bilo bolje da poštuju istoriju svog naroda i svoje kulture, a neka pišu kako hoće, ja najčešće i ne znam da li pišem ćirilicom ili latinicom. Pa opet ne bih da ćirilica u Srbiji nestane da bi se neko radovao propasti svega što je trag srpske prošlosti i deo je našeg identiteta.