Nedavno je predstavljena arheološka senzacija: na lokalitetu antičkog rimskog grada Viminacijuma na poljima termoelektrane kod Kostolca otkriven je mauzolej za koji se pretpostavlja da je pripadao mladom rimskom imperatoru. Međutim, ova i slične radosne vesti sve više su pod senkom loših, u kojima se konstatuje da je neka arheološka lokacija ili zaštićeno kulturno dobro uništeno divljom gradnjom. Još gore, sve češće smo svedoci da država, pogrešnim odnosom prema kulturnom nasleđu, doprinosi njegovom nestanku. Zbog interesa investitora, na našim spomenicima kulture niču urbanistički monstrumi, a malobrojne arheološke i druge spomeničke lokalitete nestručno upropaštavaju svojim neodgovarajućim projektima režimski arhitekti.

Na red je došla poslednja nedirnuta beogradska oaza: zaštićeni spomenik kulture, kompleks Gardoš u Zemunu. Betoniranje poslednjeg autentičnog istorijskog jezgra u Beogradu potpisuje arhitekta Ksenija Bulatović. Kako sama kaže, namera je da "kozmetičkim zahvatima pretvori taj biser Zemuna u mesto gde će vrveti od meštana i turista". A za kreaciju gradske vreve na jedinom preostalom nedirnutom, tihom i skrovitom mestu u Beogradu pobrinuće se projektovanjem zabetoniranih površina terasa, fitnes zonom, pozornicom sa krovom od stakla, objektima za promocije i proslave - što je nedopustivo na Gardošu! Autorka betoniranja Gardoša već je na sličan način degradirala beogradski Cvetni trg, do te mere da je na njemu čak i pomen na cveće nemoguć. Ali, zbog čega nam se ovo događa?

Zbog zarade moćnika, uništavaju se naše najkvalitetnije lokacije. A najbolje među njima su zaštićeni spomenici kulture. Da bi te lokacije komercijalizovali - skupo prodali, moćnici angažuju režimske arhitekte: akademike i profesore, koji zalažu svoje autoritete zbog finansijskih interesa. Razaranje Kosančićevog venca, Studentskog trga, čak i Kalemegdana vrši svojim neprimerenim, neodgovornim, devastirajućim projektima bečki arhitekta i akademik SANU Boris Podreka. Njegova fotomontaža tzv. "Drugog Beograda na vodi" na Donjem Kalemegdanu pokazuje gde su granice investitorskog urbanizma. Zaštićenu zonu Knez Mihailove degradirao je projektom šoping centra "Rajićeva" i drugi akademik SANU Milan Lojanica.

Iako pre par godina glasna u protivljenju projektu "Beograd na vodi", SANU se nije oglasila povodom arhitektonskih zabluda svoja dva člana. Zbog svega, danas je neophodno da sudovi časti profesionalnih institucija pa i akademija pokrenu postupke protiv nekolicine režimskih arhitekata, u najmanjem da se SANU distancira od grešaka svojih članova. Poznato je da moćnici novcem manipulišu autoritativnim arhitektima radi postizanja svog cilja. Za novac, poslušnici projektuju kako im se naredi. To se vidi na njihovim lošim, destruktivnim, besmislenim projektima, dugoročno štetnim za naše društvo.