Bunjuelov moćni san

DA bi se bilo koja lepota dokučila, po mom mišljenju, neophodno je da se ispune tri uslova: da je priželjkuješ, da se boriš za nju i da je osvojiš - ovako je govorio slavni španski reditelj Luis Bunjuel, koji je preminuo pre tri i po decenije - 29. jula 1983. godine.

A o lepoti, otac filmskog nadrealizma govorio je u svojim antologijskim ostvarenjima koja su ostavila trajni pečat u svetskoj kinematografiji. Neki od čuvenih naslova su "Andaluzijski pas", "Viridijana", "Diskretni šarm buržoazije" i, naravno, "Lepotica dana" sa "nadrealno" lepom, nedokučivom i hladnom Katrin Denev.

Bunjuel je rođen 22. februara 1900. godine u španskoj oblasti Aragon, kao najstariji sin u porodici sa sedmoro dece. Uz strogo jezuitsko obrazovanje i na sugestiju oca upisao je agronomiju na Madridskom univerzitetu, ali se ubrzo opredeljuje za književnost i filozofiju. Tih godina zbližava se sa slikarom Salvadorom Dalijem i pesnikom Garsijom Lorkom. O ovom drugom pisao je i u svojoj autobiografiji "Moja labudova pesma", priznajući da ga je druženje s Lorkom postepeno menjalo i "tako se otvarao čitav jedan novi svet, koji mu je Lorka otkrivao iz dana u dan".

Iako je njihovo druženje izazivalo čuđenje ("neotesani Aragonac i prefinjeni Andalužanin"), postali su nerazdvojni prijatelji. U to doba interesovao se i za Frojdovu psihoanalizu i hipnozu, a vreme će pokazati da su snovi imali izuzetan značaj, ne samo u njegovom životu već i u umetnosti.

Pročitajte još: Ejbel Ferara gost ''Beldoksa''

Posle smrti oca osetio je veliku želju da napusti Španiju, i zato se 1925. godine seli u Pariz. Počinje da se naslućuju njegove umetničke sklonosti i mogućnosti: posle asistiranja u filmu "Pad kuće Ušer" prema priči Edgara Alana Poa, sa Dalijem stvara svoje prvo rediteljsko delo "Andaluzijski pas". Upravo u tom ostvarenju smelo kreira šokantne, ponekad stravične "frojdovske" scene. U filmu se uočavaju nadrealistički simboli, a po Bunjuelovim rečima, slike su nastale na osnovu delova njegovog i Dalijevog sna...

Katrin Denev u "Lepotici dana" - Foto IMDb

Sledeći poduhvat, u sličnom rediteljskom rukopisu, bio je film "Zlatno doba". U to vreme se razilazi sa Dalijem, snima gotovo sve u jednoj sekvenci, a zbog napada na katolicizam stvorio je još veći skandal od "Andaluzijskog psa". Ubrzo se vraća u Španiju i snima dokumentarni film o životu seljaka "Zemlja bez hleba", ali to je već vreme Frankove fašističke Španije u kojoj za Bunjuela nema mesta. Usledili su "Veliki kasino", "Uspon u nebo", "To se zove zora", "Smrt u tom vrtu", "Dnevnik jedne sobarice", "Fantom slobode" i, poslednje veliko ostvarenje (1977) - "Taj mračni predmet želja".

"Andaluzijski pas"

LjUBAV I NADA

U JEDNOJ od najpoznatijih anketa nadrealista, koja je počinjala pitanjem: "Čemu se nadate od ljubavi?", Bunjuel je odgovorio: "Kada volim, nadam se svemu. Kada ne volim, ničemu." Jer, nadrealisti su smatrali da je voleti neophodno da bi se živelo, radilo, razmišljalo i istraživalo.