Kritičar vlasti do poslednjeg daha

MOSKVA: OD STALNOG DOPISNIKA

OD pisca koji je veliku popularnost i svetsku slavu stekao trilogijom o vojniku Ivanu Čonkinu, nekadašnjeg sovjetskog disidenta, ali i inostranog člana SANU, Rusija će se danas oprostiti u Moskvi. Vladmir Nikolajevič Vojnovič koji je u 86. godini, umro u subotu od srčanog udara u Podmoskovlju, biće sahranjen na Trojekurovskom groblju u Moskvi, a prethodno će biti održana komemoracija u Centralnom domu književnika.

Prvi deo, prve knjige iz slavne trilogije - “Vojnik Čonkin” objavljen je 1969. u Frankfurtu, a ceo roman se pojavio 1975. u Parizu. “Čonkin” je, potom, prevođen na mnoge jezike, a prema njemu je snimljen i film. Raskošan Vojnovičev talenat nije se ogledao samo u prozi i poeziji, već i u likovnoj umetnosti. Imao je više samostalnih izložba slika.

PROČITAJTE JOŠ: VOJNIK ČONKIN MU DONEO SVETSKU SLAVU: Preminuo ruski pisac Vladimir Vojnovič

Kao sin političkog zatvorenika, što je u njemu ostavilo dubok trag i averziju prema Staljinu i staljinizmu, posle teškog detinjstva provedenog u Tadžikistanu, 1956. otišao je na studije u Moskvu. Zaposlio se u radio-stanici i počeo da objavljuje stihove, a njegova pesma “14 minuta do starta”, nastala 1960. toliko se svidela kosmonautima da su je smatrali svojom himnom i recitovali je Hruščovu...

Zahvaljujući stihovima primljen je u Savez pisaca SSSR, ali nemirnog duha i pravdoljubiv, priključio se onima koji su javno kritikovali vlast. Kao “nepopravljivi disident” bio je proteran iz zemlje u decembru 1980. Godinu dana kasnije mu je oduzeto i sovjetsko državljanstvo. Živeo je u Nemačkoj i Americi.

PROČITAJTE JOŠ: Vladimir Vojnovič zadržan na carini

Za svoje poreklo sa ovih prostora saznao je u Nemačkoj, kada je upoznao bivšeg jugoslovenskog artiljerijskog pukovnika Vidaka Vujnovića koji se bavio istraživanjem roda Vojnoviča. Pisac se time nije dičio i nikada nije prozborio reč u odbranu Srba, kada su doživljavali veliku satanizaciju na Zapadu. Ali zapamćeno je i da je hrvatskim novinarima govorio da vuče poreklo iz Dubrovnika... Time sebi nije dizao cenu, već ga to pitanje nije zaokupljalo.

- Ponositi se svojim precima je glupo, kao što je glupo ponositi se svojom nacionalnošću - govorio je Vojnovič.

Njegov prijatelj, pisac Vladimir Solovjev, povodom Vojnovičeve smrti napisao je za “Moskovski komsomolac” da je autor “Čonkina”, od svih pisaca u tuđini bio najviše “narodni čovek”, mada nije imao ni kapi ruske krvi - otac mu je dalekim poreklom bio Srbin, a po majci je bio Jevrejin.

Posle dolaska na vlast Gorbačova, Vojnovič je 1990. došao u Moskvu, ali je do kraja života ostao opozicionar i oštar kritičar vlasti. Verovatno se zato na vest o njegovoj smrti oglasio samo ministar kulture Vladimir Medijnski, ocenivši da će Vojnovič biti zapamćen po velikom talentu, ali i kao veliki borac za slobodu govora i jačanje građanskog društva..

Iza njega su ostale knjige - antiutopija “Moskva 2042”, “Portret u pozadini sveta”, “Monumentalna propaganda” (nagrada “Trijumf”), kao i “Autoportret. Roman mog života” u kojoj pišući o sebi, govori i o ruskim pesnicima i piscima koji su sarađivali sa vlastima, poput Jevtušenka, a posle pada SSSR-a, postali veliki kritičari socijalizma.

SA ĆOSIĆEM I CRNČEVIĆEM U "NOVOSTIMA"

SVOJOM otvorenošću i iskrenošću Dobrica Ćosić mi se odmah svideo, kazao je jednom prilikom dopisniku “Novosti”, Vojnovič koji je našeg pisca upoznao davno, dok su još bili disidenti.

Prijatelji i disidenti Vladimir Vojinovič, Dobrica Ćosić i Brana Crnčević / Foto V. Danilov

Bio je u dobrim odnosima i sa Branom Crnčevićem, pa su “Večernje novosti”, tokom poslednjeg boravka Vojnoviča u Srbiji, u martu 2010. u svojoj redakciji upriličile susret ovog književnog “trojca”. Tokom dirljivog, srdačnog razgovora i prisećanja zajedničke prošlosti, Vojnovič je Ćosiću i Crnčeviću potpisao primerak trećeg toma “Čonkina”.