Od stalnog dopisnika: MOSKVA

BUKA koju su digli krajem prošle i početkom ove nedelje uglavnom zapadni mediji o zatvaranju Muzeja gulaga u Joškar Oli u ruskoj republici Marij El, izgleda da je bila bezrazložna. Muzej niko ne namerava da ukida ali će se preurediti prostorije i istoričari su spremni da pomognu da se postojeća građa po naučnoj metodologiji dovede u red, jer sada sve to više liči na "buvljak" u kome je sve izmešano.

Uzbunu je digao osnivač i organizator muzeja Nikolaj Arakčejev koji je neosporno zaslužan što je animirao ljude i sakupio mnogo vrednih dokumenata i stvari. On je novinarima izjavio da su vlasti odlučile da zatvore muzej i da je 18. jula počeo taj "proces". U maju su gradske službe ocenile da je zgrada u kojoj se nalazi muzej u "havarisanom stanju", pa zbog toga nisu hteli da produže ugovor o najmu prostorija. Na drugoj strani, rukovodstvo muzeja tvrdi da zgrada nije u takvom stanju da preti opasnost da se obruši već da treba popraviti samo krov.

Ozlojeđeni Arakčejev kaže da su do sada sve radili na golom entuzijazmu i za to su dobijali diplome od vlade i gradskog rukovodstva. Ali dolaskom novog gubernatora u Marij El počele su da često dolaze razne inspekcije.

- Posebno je važno to što se sadašnji muzej nalazi u zgradi u kojoj je nekada bio NKVD (preteča KGB) i posetioci mogu da vide podrume u kojima je policija mučila i ubijala zatvorenike - kaže Arakčejev.

Garancija da muzej ipak neće biti zatvoren je to što predsednik Putin insistira da se moraju pamtiti vlastita istorija i izvlačiti pouke iz mračnih perioda tokom kojih su mnogi stradali samo zato što nisu bili politički istomišljenici. Mihail Fedotov predsednik Saveta za ljudska prava i razvoj građanskog društva pri predsedniku Rusije, bio je u Joškar Oli i razgovarao ne samo sa vlastima i osnivačem muzeja nego i sa muzejskim ekspertima. Zajednički zaključak je bio da Muzej gulaga mora ostati kao svedočanstvo perioda teške istorije. Istoričari ističu da bi trebalo popisati sve što je sada u muzeju kako se kod preseljenja za vreme restauracije zgrade ništa ne bi izgubilo. Osim toga, predlažu da se predmeti koji se tamo nalaze tematski grupišu, jer dosta toga nema veze sa gulagom već sa vremenski dugačkim periodom života sovjetske epohe.


Mnogobrojni dokumenti i predmeti govore o surovosti Staljinove epohe

Sasvim je razumljivo što se osnivač Muzeja gulaga Nikolaj Arakčejev bori da se sačuva njegova "kolekcija" dokumenata i raznih stvari koje je sakupio, ali ako mu je stalo da u Joškar Oli bude pravi muzej kao svedok surovosti Staljinove epohe onda mora da prihvati sugestije stručnjaka koji bi svu građu doveli u logički red.

Muzej se nalazi u staroj kući trgovca Buligina koja je napravljena 1835, a u vreme Staljinovih represija tamo je bio zatvor za političke zatvorenike. Muzej je bio otvoren devetog maja 2011. Sakupljeni eksponati svedoče o žrtvama okrutne policije tog perioda sovjetske epohe.

U Rusiji sada postoji deset Muzeja gulaga i nikome ne pada na pamet da ih zatvara ili skriva taj krvavi deo sovjetske istorije.


GLAVNA UPRAVA LOGORA I ZATVORA

Mnogi ne znaju da je gulag zapravo skraćenica i da označava Glavnoe upravljenie lagerej i mest zaključenija. Dakle, to je bila Glavna uprava logora i zatvora. Gulag je osnovan po Staljinovoj ličnoj naredbi 1930. godine. Do dolaska na vlast Mihaila Gorbačova i početka njegove "perestrojke" podaci o gulagu su bili tajna. Prema raznim izvorima u periodu od 1930. do 1956, u logorima i zatvorima gulaga stradalo je oko 1,6 miliona ljudi.