KRALj Uroš Prvi Nemanjić zaprepastio se kad je u carigradskoj delegaciji za ugovaranje venčanja kraljevića Milutina s vizantijskom princezom Anom video nagizdane, ćosave, mlohave muškarce piskutavog glasa. Srpski vladar je upitao: "Šta bi oni trebali da budu?", a Vizantinci su objasnili da uz nevestu carskog roda obavezno ide i pratnja evnuha. Uroš zvani Hrapavi je odbrusio: "E, e, šta je to? U nas se ne živi tako!". Dogovor o venčanju je propao, nesumnjivo i pod pritiskom uvređenih uškopljenika čiji je uticaj na vizantijskom carskom dvoru bio ogroman.

Pročitajte još - Carske minđuše kriju tajnu

Ovim malom poznatim fenomenom bavi se knjiga u izdanju "Službenog glasnika": "E,e, šta je to - Evnusi u vojnom vrhu vizantijskog carstva". Autor dr Bojana Krsmanović, viši naučni saradnik Vizantološkog intituta SANU, opisuje uspon kaste uškopljenika, često dobrovoljnih, koje su romejski carevi doveli na dvor kao čuvare ženskih odaja. U atmosferi nepoverenja, beskrupulozne borbe za vlast i straha za njeno održanje, evnusi su napredovali do najviših vojno - političkih položaja.

- Oni su uhodili, dojavljivali, izvršavali dela i zadatke koji nisu priličili društvenom statusu njihovih gospodara - kaže Krsmanovićeva.


ZLOUPOTREBA MOĆI

CAREVI su evnusima nesposobnim za vojnu službu davali visoke činove, a pravi zadatak bio je da prepoznaju pretendente na presto i eliminišu ih. Bezobzirna zloupotreba te moći dovela je do propasti vizantijske vojske. Iako je škopljenje bilo opasno i zakonom zabranjeno, s porastom moći evnuha dobilo je na popularnosti, pa su vizantijske porodice često žrtvovale muškost sinova da bi ih ugurale na dvor.