Horizont kao zavičaj

SRPSKI slikar Branislav Mihajlović je, 7. jula, kada smo se, igrom slučaja, zadesili u Lisabonu, u Kaškaišu, poznatom izletištu i letovalištu Portugalaca i mnogobrojnih turista, dvadesetak kilometara od glavnog grada, otvorio izložbu znakovite faze u svom slikarstvu, pod nazivom "Horizonti".

Branislav (1961. Beograd) živi i radi u Portugaliji već dvadeset pet godina, a prethodno je, dve godine, boravio u Holandiji. Lepo mu je u Kaškaišu, kaže, jer tamo godišnje ima oko tri stotine sunčanih dana! Može da živi od svog rada, znaju ga u ovom turističkom raju, u koji se svakodnevno, tokom leta, sliva milionska reka znatiželjnih, najviše zbog Usta pakla. To je visoka stena, iza koje je pećina, na Atlantskom okeanu, koja je poznata atrakcija na ovoj, najzapadnijoj koti Evrope, gde se moćni okean, uz ogromne talase, lomi o nju... Nažalost, na dan Branislavljeve izložbe, bila je bonaca, pa je atrakcija Boka da inferno delovala pitomo i slikovito.

Kao član znane umetničke porodice (Mihajlović je sin pisca i akademika Dragoslava Mihailovića i brat glumice Milice Mihajlović), naš slikar je duboko i u scenskim umetnostima - sa sestrom je preveo tekst Kormaka Makartija "Voz" koji, sa velikim uspehom, interpretiraju Vojislav Brajović i Sergej Trifunović. Kako reka turista, autobusima i pešice, prolazi ka okeanu, Branislav nam odaje zanimljivu činjenicu - u portugalskom jeziku, koji odlično govori, ne postoji izraz za "kupati se u moru". Najbliži tome je onaj, koji, otprilike, znači "umočiti se u more". Zaista, u Kaškaišu, na plaži u gradskoj uvali ima mnogo kupača, ali, u okeanu - samo oni koji stoje u plićaku. Okean je veoma hladan i preteći, pa i prisutni zemljaci priznaju da su se, za tridesetak, godina, koliko tu žive, samo nekoliko puta "umočili".

Tema izložbe, "Horizonti", je više nego inspirativna, i odvela je, koliko dramski umetnik može da "učita", Branislava Mihajlovića daleko i od rodnog i voljenog Beograda, ali i od Kaškaiša, Portugalije, gde dominira duh Vaska da Game, u prostore gde je svet jedan, sublimiran, možda, ne u jednu tačku, nego u liniju, koja umetniku i gledaocu svedoči o (bes)konačnosti putovanja, otkrića,vremena i trajanja.

PROČITAJTE JOŠ - Beg od loših vremena 

OD SKLADIŠTA DO GALERIJE

GALERIJA u tvrđavi pripada luksuznom hotelu, u kome je nekoliko Mihajlovićevih slika. Nekada je taj prostor, kaže umetnik, bio skladište, a danas se iznajmljuje galerijama, za izlaganje umetničkih dela. U prostoru tvrđave je, kao instalacija, postavljen ogroman dvogled.