Piter Bruk: Istina od koje podilazi jeza

OVO nije delo za univerzitet. Pokušavam da ne držim predavanje o Šekspiru. Ovo je niz impresija, iskustava i privremenih zaključaka - nedvosmislen je slavni britanski reditelj Piter Bruk u uvodu svoje knjige "Suština milosrđa", koja se kod nas nedavno pojavila u izdanju Kulturnog centra Beograda i kuće "Klio".

Reč je o zbirci pitkih i duhovitih eseja, u kojima "najveći živi pozorišni reditelj" (kako ga mnogi nazivaju) otvara večito pitanje autorstva Šekspirovih drama, objašnjava zašto dela engleskog barda nikada ne zastarevaju, pa i otkriva zanimljive detalje tokom procesa rada na nekim predstavama.

- Šekspir dodiruje sve aspekte ljudskog postojanja. U svim njegovim dramama ono nisko - prljavština, smrad, beda svakidašnjeg postojanja - prepliće se da onim finim, čistim i uzvišenim. Pesnik apsorbuje sve što doživljava, genijalni pesnik čak više od toga - zapaža Piter Bruk.

Sumnjivce, koji tvrde da je tako mogao da piše samo neko otmenog porekla i vrhunskog obrazovanja, podseća da je nivo klasičnog obrazovanja u doba kraljice Elizabete bio izuzetno visok, kako sinova aristokratije, tako i dece sa sela. Uostalom, lažnog pisca bi, pre svih, razotkrila glumačka družina čiji je i sam bio član. Jedan od razloga osporavanja autorstva, Bruk vidi i u ljudskoj slabosti - Šekspir je bio jedan od malobrojnih pisaca koji nije umro u siromaštvu, naprotiv, od zarađenog novca kupio je zemlju, pa je i to izazivalo zavist među savremenicima:

- Izgleda da ima oko sedamdeset pretendenata na Šekspirov presto. Čak i jedna žena, špansko-jevrejska dama za koju se kaže da je Crna dama soneta. A ima i glasina da je kraljica Elizabeta pisala te drame u saradnji sa vanbračnim sinom sa kojim je bila u rodoskrvnom odnosu - s puno humora "otkriva" engleski reditelj.

PROČITAJTE JOŠ - Da li je Šekspir zaista bio autor svojih dela

A onda ozbiljno nastavlja da je, za razliku od Ibzena ili Brehta na primer, Šekspir jedinstven i po tome što ni u jednom delu nije presuđivao već je "davao beskrajno mnoštvo gledišta s njihovom punoćom života, ostavljajući pitanja otvorenim za humanost i inteligenciju gledaoca".

U "Suštini milosrđa" Bruk se priseća kako je 1947. režirao "Romea i Juliju", 1953. godine tv verziju "Kralja Lira" (sa Orsonom Velsom), a onda i 1955. čuvenog "Tita Andronika". S puno živih pojedinosti o izvođenju ove predstave (i u Srbiji) piše:

- Bio sam u lošim odnosima s Lorensom Olivijeom još od naših svađa tokom snimanja "Prosjačke opere", ali njegova pametna žena Vivijen Li ponovo nas je spojila - objašnjava Bruk. - Jedan od Olivijeovih velikih kvaliteta bila je sposobnost da likove koje igra, do detalja učini stvarnim. Svaku novu ulogu počinjao je eksperimentima kako bi sebi dao nov glas - često i nov nos.

PROČITAJTE JOŠ - Šekspir za sva vremena

Premijera je bila u Stratfordu (piščevom rodnom mestu), a Olivije je "intenzitetom koncentracije, napetošću svog govora, uspeo da sve pretvori u trenutak istine od kojeg podilazi jeza". Usledila je evropska turneja, ali i istinska tragedija: mentalno zdravlje Vivijen Li se pogoršavalo. Bruk otkriva da je okidač bio trenutak kada je sebe ugledala u filmu Elije Kazana "Tramvaj zvani želja", u momentu dok je Karl Malden drži za vrat i unosi njeno lice u ogledalo. Doživela je šok kada je videla sebe u krupnom planu na platnu i nemilosrdan trag godina. Potom je usledio "pravi tobogan manija i depresija".

- U Jugoslaviji, dodelili su nam nekog kršnog vodiča po imenu Boris, čiji je posao bio da nas svuda prati. Vivijen ga je odmah usvojila kao ličnog slugu i umela je da nestane sa njim na kraju predstave. Insistirala je da je vodi na neko skriveno mesto na auto-putu i provodila bi čitavu noć terevenčeći sa vozačima kamiona...

Posle Beograda otišli su u Varšavu, a najveća briga ekipe je bila da se nikakve glasine ne pojave u engleskoj štampi.

- Danas osećam da je naš "Tit" pripadao svom vremenu i treba da ostane kao sećanje. Taj komad mora da oživi opet očima današnjice... Šekspirova dela su kao planete koje nam se u svom beskrajnom kretanju, na trenutak, približe, a onda odjure natrag u orbitu.