Milena Dravić: Loše doba za kulturu

NjENE oči su jugoslovenski film, a njeno lice najskuplje lice srpske kinematografije - izjave Radeta Šerbedžije i Mire Banjac, koje su obeležile ovogodišnji Festival evropskog filma na Paliću, upućene su istoj osobi - divi naše scene Mileni Dravić.

Posle ovacija na Festivalu u Puli, sa jednakim divljenjem i poštovanjem Milena Dravić je dočekana na Paliću, gde joj je uručen počasni srebrnjak za nesebični doprinos razvoju festivala. Ovo priznanje je u pravim rukama, jer je Milena uz Palićki festival od samog početka, od vremena koje nije bilo naklonjeno kulturi. Ona je počasna predsednica Saveta festivala, na čijem čelu je bila od 1993. do 2000. godine, i prvi laureat priznanja "Aleksandar Lifka", za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.

- Za onih osam godina rada pokazala sam koliko mi Palić znači i drago mi je što sam posle dosta vremena ponovo tu. Drago mi je da smo uspeli da se izborimo za festival i da je on sada među najboljima u Evropi. To je pobeda svih nas - istakla je Milena. - Kada je trebalo da primim "Lifku" 2000. godine, bilo je raznih pritisaka da ne dobijem nagradu, a kada smo ipak Rale Zelenović i ja izašli na scenu pričala sam pantomimom, nije bilo tona, ali zaista sam srećna što sam prvi nosilac te veličanstvene nagrade. Imamo dosta sjajnih glumaca i reditelja koji zaslužuju da dobiju ovo priznanje, jedan od njih je svakako Puriša Đorđević.

PROČITAJTE I:Svedočanstvo o filmskoj divi

Film Miloša Radovića "Mali film o velikoj Mileni" podsetio je na njenu čuvenu rečenicu iz Kana prilikom dodele nagrade za ulogu u filmu "Poseban tretman" Gorana Paskaljevića u Kanu 1980. godine, da su "glumce ostavili, ni sama ne zna gde". Milena smatra da se ni danas situacija nije ništa puno promenila:

- To traje i danas. Nikad nisam bila čovek politike, ni član partije, niti bilo ko iz moje porodice, a opet su mi se dešavale stvari kao da sam državni neprijatelj broj jedan. Mnoge stvari su mi i danas nedokučive. Ali ne dešava se to samo meni, već i prema drugim glumcima postoji izvestan gard iz meni neobjašnjivih razloga.

Kao jedan od primera je i to što je za izdavanje monografije o njenom životu i delu izostala podrška Ministarstva kulture, iako je ona pripadajući deo nagrade "Dobričin prsten", najvećeg glumačkog priznanja u našoj zemlji.

- Kada sam 5. maja, moju i Draganovu zaostavštinu dala kao legat Jugoslovenskoj kinoteci, niko se iz ministarstva nije pojavio. Ja sam to poklonila svom gradu i državi - naglasila je Milena.

EČEVARIJA: VOLELA BIH DA SAM SRPKINjA

ŠPANSKA rediteljka Aranča Ečevarija (na slici), čiji je film "Karmen i Lola" prikazan u Glavnom programu Festivala evropskog filma Palić, rekla je da joj je na Paliću lepše nego u Kanu.

- Ovde je zaista specijalna energija. Volela bih da sam Srpkinja, da mogu da dobijem srpski pasoš - izjavila je Ečevarija.

Njen film premijerno je prikazan na Filmskom festivalu u Kanu u programu Directors's Fortnight, i govori o ljubavi između dve Romkinje, a Ečevarija je ideju dobila 2009. na vest o prvom ženskom romskom paru koji se venčao u Španiji.