Denis Macujev: Sviram kao da je ovo poslednji put

- Ne samo da sam pratio, već sam bio i ambasador Svetskog fudbalskog prvenstva. Pune 32 godine sam navijač moskovskog "Spartaka". Fudbal igram i sam, do današnjeg dana. Organizovao sam koncert na Crvenom trgu dan pre početkaša šampionata, pozvao sam svoje prijatelje, najvećeg svetskog dirigenta Valerija Gergijeva, a sa njim i Plasida Dominga i druge zvezde klasične scene da taj koncert napravimo. To su moji prijatelji i bilo nam je divno u Moskvi, nezaboravno. Išao sam i na veliki broj mečeva, učestvovao sam u kulturnim dešavanjima. Najviše sam, međutim, brinuo za svoj nacionalni tim. Prromukao sam navijajući, a na kraju sam bio na zatvaranju tog spektakla. Iza nas je ostao jedan veličanstven svetski događaj, u svakom smislu, od organizacionog, do čisto ljudskog za svakog pojedinca koji je prvenstvo pratio.

Pročitajte još: KUSTINA MUZIČKA MEĆAVA NA "MEĆAVNIKU": Otvoren šesti "Boljšoj" festival

- Godišnje imam oko 250 koncerata, a za svaki se pripremam kao da će biti poslednji u životu. kao da je to moj prvi i poslednji dan na zemlji. Bez takvog osećanja, da je to poslednje što ću uraditi u životu, bolje je da ne izlazim na scenu. Nije čak ni važno da li je u sali 300 ili 30.000 ljudi, uvek ću izneti više toga, nego što sam mislio da u sebi imam. Često osetim da sam u tome uspeo i takve koncerte pamtim ja, a verujem i publika.

* U izobilju kompozitora i autora, baštinite bogato rusko muzičko nasleđe. Zašto je takav odnos prema muzici i sopstvenoj karijeri za Vas posebno važan?

- Talenat nema nacionalnost, nema ga ni muzika. Međutim, ruska muzika i kultura ostavljaju veliki trag u ovom svetu, pa je i moj repertoar pun ruskih kompozitora. Na svakom od tih koncerata, kao i ovde u Mokroj Gori gde ću svirati drugi klavirski koncert Rahmanjinova, bez obzira što sam ga javno svirao oko 300 puta, biće kao da je prvi i poslednji put. Stvar je u interpretaciji nečeg genijalnog što je sticajem okolnosti, nastalo u Rusiji. Isti je odnos i sa delima drugih klasičnih kompozitora, samo je posebna sreća u sopstvenom "dvorištu" imati takve kompozitore, kroz celu našu istoriju.

- Uklapanje sa novim orkestrom je svakodnevica muzičara, a uz gust raspored koncerata poput mog, potrebna je zaista velika koncentracija. To ne možete uraditi tek tako, lagano i bez apsolutnog fokusa. Ostatak zavisi od samog orkestra i dirigenta. Na našu sreću, u Mokroj Gori su me dočekali izvanredan dirigent i orkestar.

Pročitajte još: MUZIČKI FESTIVAL “BOLjŠOJ”: Klasika na Mećavniku

* Živite u Moskvi, svakog dana ste na drugom mestu na planeti, ali ste rođeni i odrasli ste u Irkutsku, u Sibiru. Kakav je Vaš odnos prema vašem gradu, idete li često kući?

- Ja imam svoj festival u Irkutsku, zove se "Zvezda Bajkala", održava se svakog septembra. Ja beskrajno volim svoj zavičaj i svoje ljude. Zato ih upoznajem sa najboljim svetskim muzičarima. Tamo su već bili najpoznatiji muzičari sveta i to je uvek otkrovenje za njih, za publiku, za mene. Ove godine, očekujem da će tamo biti Emir Kusturica, obećao je i sada me ne sme izneveriti.

* U Srbiji se dosta govori o istorijskom, sadašnjem i zaista trajnom prijateljstvu Rusije i Srbije. Šta je ključ tog odnosa: slovensko zajedništvo, pripadanje pravoslavnoj civilizaciji ili nešto treće?

- Ogromna tradicija leži u pravoslavnim i slovenskim korenima, kulturna a zatim i svaka druga. Rusi i Srbi, dakle, imaju suštinske tačke spajanja. Međutim, tek u prijateljskom odnosu sa drugima, bez obzira na veru i poreklo, vrednost nekog podneblja dolazi do najvećeg izražaja. I obavezno u miru.

* Klasična muzika u Vašem slučaju nije isključivi predmet rada i svakodnevice...

- Volim džez, to će se videti i ovde u Mokroj Gori. Džez je jedinstvena umetnost i više od toga, džez je stanje duše. Džez je nakakvo trenutno ozarenje čoveka, koji bi odmah hteo da uradi nešto neobično u određenom trenutku. Takav doživljaj je inspirativan i potreban ljudima. Sadrži i mnogo improvizacije, kada delujete bez plana. Toga ima i u klasičnoj muzici.

- Šta ljude koji slušaju muziku pokreće? Zašto nekada plaču dok slušaju? Ili se smeju? Zašto nekada lupe šakom o sto? Zašto ponekad od ogromne energije, ostanu zakucani u stolici? Vrhunski izvođač postiže sve ovo! Zarobio je vašu pažnju. Njegovi ste dok muzika traje. To je talenat. Zato muzičar ne sme da ima stereotipe u poimanju muzike, jer tada neće dopreti do ljudi. Znam mnogo dobrih muzičara, ali često mogu predvideti na koji način će interpretirati neko delo. To ih čini samo odličnima, ne i vrhunskima. Momenat nepredvidivosti i iznenađenja je važan. Tu nastaju nove ideje, fraze, intonacije, boje instrumenta... Takvih muzičara na ovom svetu nema puno.

* Kako izgleda svakodnevica jednog od najboljih pijanista današnjice i Vaš život u Moskvi?

- Tipičan dan u Moskvi za mene ne postoji. Tamo sam , kod kuće, oko dvadeset dana godišnje. Obično je i tamo koncert. Ili samo menjam garderobu i letim dalje. Dakle, moj tipičan dan je poletanje, sletanje, hotel, proba, koncert, spavanje i ponovo let na neki drugi meridijan. Ali već mi to pomalo smeta. Želim da budem kod kuće više, jer me tamo čeka ćerkica Ana, ona ima godinu i osam meseci. U najbližoj budućnosti, biću više sa njom. Kad kažem u najbližoj budućnosti, mislim na 2022. godinu, jer je do tada moj koncertni raspored popunjen!