ULOGE Alekse Žunjića u predstavi "Sumnjivo lice" Narodnog pozorišta (u režiji Andraša Urbana) i Rubeole u "Udri muški" Centra za interaktivnu umetnost Beograd (režija Marija Lipovski) - donele su glumcu nacionalnog teatra Milošu Đorđeviću bijenalnu nagradu "Ljubinka Bobić" Udruženja dramskih umetnika.

Priznanje se dodeljuje za tragalačka i inovativna ostvarenja u oblasti komedije, a u konkurenciji je bilo čak trinaest glumaca.

- Drago mi je što sam dobio priznanje sa imenom velike glumice Narodnog pozorišta. Zanimljivo je da je osvojila Zlatnog ćurana 1976, baš one godine kada sam se ja rodio - kaže, za "Novosti", Miloš Đorđević. - Nisam imao prilike da je gledam na sceni, ali po snimcima "Gospođe ministarke" video sam da se komedijom bavila na ozbiljan način. Lično, posebno volim dramsku komediju, onu bez kreveljenja. I uvek se trudim da je igram na taj način. U suprotnom, bila bi to "dijagnoza".

Đorđević je završio glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi Petra Banićevića, a mnogo godina kasnije pripala mu je u matičnoj kući i nagrada sa imenom profesora - još jednog velikana nacionalnog teatra. Inače, prve tri profesionalne godine Đorđević je proveo u subotičkom Narodnom pozorištu i za to vreme je dva puta zaredom bio glumac sezone. U njegovoj dosadašnjoj pozorišnoj karijeri preovlađuju komedije:

PROČITAJTE I: Slobodan čovek ne pristaje na ulogu stada

- Očigledno, efekat koji su proizvodile moje uloge bio je jači u ovom žanru, jer do sada nisam dobijao velike i značajne dramske uloge, osim Sirana de Beržeraka i glumačkog zadatka u predstavi "Iz života insekata" - uloga je bila dramska i "ćuteća".

Za razliku od vremena kada su u našem glumištu najveću slavu i angažman imali vrsni komičari (Čkalja, Đuza, Mija Aleksić, Nikola Simić), danas je sve manje izrazitih predstavnika ovog žanra na sceni.

- Mislim da nas ima, ali da iz raznoraznih razloga ne uspevamo da dođemo u prvi plan. Često me posle neke pozorišne predstave gledaoci pitaju što me nema više u TV serijama. Ne znam odgovor. U njima se pojavljuju uglavnom isti glumci. Kao komičar, još nisam dobio veći prostor na filmu i tleviziji. Slično je i sa Goranom Jevtićem, izvrsnim komičarom na pozorišnoj sceni. Uostalom, koliko je samo vremena trebalo Olgi Odanović da dođe do takve uloge na TV - tek s Radošem Bajićem dobila je pravu priliku. Komedija, pre svega, mora dobro da se napiše, ona se "drži" na dobrim likovima i dijalozima. Nažalost, uglavnom se sve svodi na površno ismevanje našeg mentaliteta i sirotinje - objašnjava Đorđević.

DOSADAN KOD KUĆE

ZA razliku od nekih kolega komičara, izrazitih "mrguda" van scene, Đorđević je i privatno veoma duhovit. Gde god da se pojavi, oko njega se čuje smeh:

- Moja žena Milena (takođe glumica Narodnog pozorišta) rekla bi da sam kod kuće veoma dosadan! Kao otac i muž, prilično sam klasičan i tradicionalan. Takav valjda i treba da budem u vaspitavanju dece. Inače, volim da se angažujem u još jednoj ulozi - reditelja, a do sada sam postavio na scenu dva savremena teksta.