DA NAS SVET BOLJE RAZUME: Matica srpska pokrenula časopise na engleskom jeziku

S OSLONCEM na svrhu svog postojanja koju su odredili njeni osnivači pre 192 godine, Matica srpska i danas je ljubomorni čuvar srpskog jezika, pisma i kulture. U želji da naše identitetsko blago približi i onima koji ne govore našim jezikom, pokrenula je dva časopisa na engleskom.

Reč je o časopisu za književnost i kulturu Literary links of Matica srpska i časopisu za društvene i humanističke nauke Synaxa - Matica srpska International Journal for Social Sciences, Arts and Culture, koji su promovisani danas u Svečanoj sali Matice u Novom Sadu.

Predsednik ove institucije prof. dr Dragan Stanić naglasio je da se valjanom selekcijom priloga u časopisima koji će izlaziti jednom godišnje mogu sagledati specifičnosti srpske kulture, kao i razlozi zbog kojih bi je trebalo posebno čuvati i negovati unutar ukupnog korpusa evropskih i svetskih nacionalnih tradicija.

PROČITAJTE I:Nagrade Matice srpske za rad i uspeh

Uz napomenu da će časopisi biti dostupni čitaocima i u elektronskoj verziji, Stanić je posebnu zahvalnost uputio Upravi grada Novog Sada "pogotovo u ovom periodu otkako je gradonačelnik Miloš Vučević, jer je sistematski pomagala Maticu srpsku ne samo onda kada je trebalo očuvati 'Letopis'".

Gradonačelnik Vučević je istakao da ovi časopisi po svom značaju prevazilaze okvire grada i predstavljaju još jednu potvrdu da je Novi Sad uvek bio bastion srpske kulture, da s punim pravom nosi i drugo ime Srpska Atina, te da je proglašen Evropskom prestonicom kulture za 2021. godinu.

Akademik Časlav Ocić rekao je da osim što ispisuju reprezentativne stranice o srpskoj književnosti, novopokrenuti časopis bi trebalo i da objavljuje tekstove inostranih autora o našoj kulturi "kako bismo znali kakav utisak ostavljamo na druge".

Promociju je začinio akademik Matija Bećković nadahnutim kazivanjem svoje pesme "Vrabac".

POEZIJA I ESEJI

UZ Bećkovića, u prvom časopisu poezijom su, između ostalih, predstavljeni - Gojko Đogo i Dejan Aleksić, a pripovednom prozom obuhvaćeni su dva Aleksandra - Tišma i Gatalica. U Esejima su zastupljeni tekstovi Čedomira Mirkovića, Jovana Delića, Petra Pijanovića...