Izložba dela Nedeljka Gvozdenovića u galeriji SANU

OBELEŽAVAJUĆI pola veka postojanja, Galerija SANU će sutra od 19 časova podsetiti na veliki opus jednog od značajnijih jugoslovenskih i srpskih umetnika 20. veka - Nedeljka Gvozdenovića. Autorka ove retrospektive njegovog stvaralaštva (poslednja je održana 1970. u Beogradu), kao i prateće monografije je dr Dijana Metlić, vanredni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Pročitajte još: SVEČANO OTVARANjE OBNOVLjENOG NARODNOG MUZEJA: Novi sjaj remek-dela

- Ovom izložbom Galerija SANU ispravlja višedecenijsku nepravdu i odužuje se svom osnivaču i dobrotvoru tako što prvi put priređuje njegovu samostalnu izložbu pod svodovima Akademije - beleži akademik Dušan Otašević, upravnik Galerije, u uvodnom tekstu za monografiju. - Izložbom će biti obuhvaćeno oko sto remek-dela iz Zbirke SANU koje je umetnik, po sopstvenom izboru, poklonio ovoj instituciji sedamdesetih godina prošlog veka i dela kolekcije grada Beograda koji se nalazi na čuvanju u SANU.

Postavka "U potrazi za apsolutnom slikom" obuhvatiće radove iz različitih faza ovog slikara, profesora Akademije likovnih umetnosti i akademika koji nas je napustio pre tri decenije. Na njoj će se naći gvaševi, crteži, tempere, akvareli, iz perioda pre Drugog svetskog rata, ali i dela iz posleratnog, asocijativnog i poluapstraktnog stvaralaštva - mrtve prirode, predeli i enterijeri - koje stručnjaci ubrajaju u sam vrh srpske umetnosti toga doba.

Pročitajte još: Gračanica: Kolonija, pa slavlje

Slike na postavci prate i Gvozdenovićeve misli o sopstvenoj umetnosti. Pa tako čitamo: "Još u prvim godinama srednjoškolskog obrazovanja bio sam načisto s tim da je slikarstvo moj jedini životni put". Ali i: "Nikada nisam ni pokušao sa apstrakcijom jer ja ne mogu bez nekog oslonca u realnom svetu. Ove moje slike koje izgledaju tako najapstraktnije, imale su povod u prirodi, enterijeru ili mrtvoj prirodi".

"Moja majka (Švalja)"

- Povod za nastajanje Gvozdenovićeve slike jeste svakodnevna realnost, što on potvrđuje izborom običnih, nepretencioznih tema koje ga inspirišu od samih početaka njegovog umetničkog izražavanja - beleži autorka izložbe koju će otvoriti predsednik SANU Vladimir Kostić i ministar kulture Vladan Vukosavljević.

Od prve izložbe u Umetničkom paviljonu na Kalemegdanu 1934. pa do smrti, Gvozdenović je ostavio značajan trag u našoj kulturi i oblikovao mnogobrojne generacije posleratnih umetnika.

- Gvozdenović se tokom života zalagao za kulturno prosvećivanje naroda - piše Dijana Metlić. - Upravo zato protivio se da umetnička dela budu sklonjena od očiju javnosti, raspoređena po sobama i hodnicima u koje se retko može ući i koje su namenjene "odabranima". Apelovao je da se slike izlože na zidovima dvorana, fabrika, hala, foajea, čekaonica, bolnica... i svih onih prostorija koje su šture, siromašne i prazne, a koje bi umetnička dela, svojim zračenjem oplemenila i humanizovala.

Nedeljko Gvozdenović

DOŽIVETI OČIMA

NAJBOLjE je čak ponizno doći pred prirodu, nešto doživeti, mislim očima, pa onda umetničkim sredstvima, kompozicijom, formom, bojom, tonom, što snažnije izraziti, zapisao je slikar, koji na drugom mestu kaže:

- Sad da me neko zatvori u ovaj moj atelje, ja bih do kraja mogao da menjam i raspoređujem ove blind ramove, levo, desno, tamo, ovamo, i verujte, ne bi to bila neka formalističko estetička egzibicija, nego da svakom tom rasporedu, svakoj toj varijanti, u kome će svaki akcenat imati svoju boju i ulogu, dam jedno pravo na postojanje.