Dnevnik zabluda: Brzi vozovi

Godine 2013. kineski predsednik Si Đinping lansirao je veliki plan "Novi put svile". Ovaj megastrukturni projekat okupio je čak 100 zemalja oko ekonomskog i putnog koridora koji spaja Šangaj i Berlin, povezujući Aziju, Afriku i Evropu. Najveći privredni i infrastrukturni poduhvat ikada viđen doneće revolucionarnu promenu ekonomske mape sveta. Prilagođavajući se najnovijim svetskim tokovima, Srbija se posvetila realizaciji projekta brzih vozova. Prema previše optimističnim najavama, našim prugama na čijoj rekonstrukciji su već angažovani Kinezi, za dve godine vozovi će ići brzinom 200 km na sat, a biće izgrađeno čak 630 km savremenih železničkih traka. Međutim, pitanje je sa kojih stanica će polaziti ovi ultrabrzi vozovi?

Zbog izgradnje Beograda na vodi zatvorena je Glavna železnička stanica. Međunarodni voz na relaciji Beograd - Bar polazi sa železničke stanice Topčider, zaboravljenog starog malog paviljona skrivenog u zelenilu šume koji zajedno sa okolnim prostorom uživa zaštitu kulturnog dobra. Stanica je sagrađena 1884. kao sporedna, sa dvorskom čekaonicom. Umesto da bude sačuvan i pretvoren u muzej, ovaj paviljon danas dobija neverovatnu funkciju međunarodne železničke stanice. Zamislimo situaciju gde savremeni avioni na međunarodnim letovima poleću sa travnate livade? Takva je sa stanicom Topčider. Ali, šta je sa drugim beogradskim staničnim objektom?

PROČITAJTE JOŠ: Dnevnik zabluda: Diplomate i lopovi

Kineski ultrabrzi vozovi koji budu saobraćali na Novom putu svile zaustavljaće se u Beogradu na Prokopu, jedinoj postojećoj, ali nefunkcionalnoj železničkoj stanici. Kao što ime govori, stanica je "uglavljena" u prokopu, rupi između dva tunela, na skučenom prostoru ekskluzivne rezidencijalne zone, saobraćajno diskutabilnom, neprimerenom savremenim železničkim stanicama. Strateški posmatrano, ovo je najneprikladnije mesto za gradnju nacionalno značajnog saobraćajnog objekta. Stanica je ograničena tunelima koji je funkcionalno ugrožavaju, bez neposredne veze sa ostalim delovima grada. Ne postoji mogućnost širenja ni razvoja, a postojeći kapaciteti su nedovoljni za prijem većeg broja putnika. Saobraćajno kolsko rešenje prilaza stanici je neodgovarajuće.

I kao što nam danas serviraju Beograd na vodi, Tesla-grad na Makišu i slične strateški nepromišljene razvojne projekte, imaćemo nefunkcionalno rešenje beogradske železničke stanice u Prokopu. Ona neće moći da se nosi sa lepim željama o savremenim srpskim prugama gde će kineski vozovi saobraćati brzinama 200 i 300 km na sat. Ali, pitanje je da li u Srbiji ima dovoljno putnika koji će koristiti ultrabrzu železnicu toliko često da bude isplativa? Ko ima mogućnost da u zemlji sirotinje koristi vozove čija je cena karata uporediva sa avionskim i da li Srbija ima putnike platno sposobne da priušte skupe vozne karte? Koliko će nas ovaj kineski projekat na kraju koštati?