SAMO tokom noći između četvrtka i petka, otkako su se vrata obnovljenog Narodnog muzeja otvorila za publiku, kroz njih je prošlo gotovo hiljadu ljudi. U Vasinoj ulici i u petak zatekli smo sliku na koju smo već odavno zaboravili - redovi, slični onima kada su se tu održavale velike izložbe, poput Van Gogove, ili Hamerove kolekcije.

Strpljivo, bez gunđanja, mladi i stari, domaći, ali i poneki stranac, čekali su i do sat vremena, kako bi obišli novu postavku. Uzbuđenje, radoznalost, ushićenost, prolazili su kroz moderne skenere postavljene odmah iza stepenica, duž kojih su Meštrovićeve "Karijatide". Po prve utiske, nije došla samo publika, već i stručnjaci, muzeolozi i istoričari umetnosti, među kojima je bio i profesor Jerko Denegri.

Stručni tim, koji je pripremio novu stalnu postavku, prema mišljenju Denegrija, savladao je spoznaju predmeta koji čine muzejski fond i našao način kako da ih predstavi publici. Ali, ne samo onoj široj, koja protutnji kroz muzej, zadivljena zgradom, kako kaže, već i stručnoj, i to interpretacijom fenomena iz naše, jugoslovenske i svetske istorije umetnosti.

PROČITAJTE JOŠ - SPEKTAKL NA TRGU REPUBLIKE: Posle 15 godina svečano otvoren Narodni muzej u Beogradu

- Javnost je na neki način bila konsternirana tim dugim periodom tokom koga nije bilo stalne postavke. Ono što se meni ukazuje je da je stručni tim, tokom tog vremena, radio na istraživanju i učitao nova značenja eksponatima kojima muzej raspolaže. Tako da ovo sada nije samo izložba, nego i tumačenje istorije umetnosti. To je učinjeno metodologijama koje danas spajaju istoriju umetnosti kao nauku, sa muzejskom strukom. Reč je o pomaku u poimanju funkcije umetničkog predmeta. Oni nisu samo izloženi kao takvi, već im je dat kontekst unutar koga može da se razabere njihovo značenje. Moj najupečatljiviji utisak je to što je istorija umetnosti dobila praktičnu demonstraciju - zaključuje Denegri, dodajući da bi u muzej valjalo dolaziti više puta.

Penzionerka Branislava Skoko iz Zemuna bila je i ranije čest posetilac zgrade na Trgu republike, dolazila je na izložbe, ali i koncerte u atrijumu. Razgledajući novu postavku arheološke zbirke, primećuje da se neke sitnice još dorađuju, a u obilazak je krenula sa drugog sprata, od zbirki jugoslovenske i svetske umetnosti.

- Izvanredno je sve ovo za Beograd i Srbiju, turiste koji nas obilaze, a posebno za decu, koja će se tek upoznati sa muzejom - smatra sagovornica. - Moram da kažem da ne bi trebalo zaboraviti entuzijazam Ivana Tasovca, koji je, dok je bio ministar, prokrčio put kojim su drugi nastavili i pokrenuo obnovu sa mrtve tačke. Ovo je nešto veliko i lepo za sve nas.

Sa olovkom u ruci Zora Ignjac, ekonomista u penziji, obilazila je dela iz nacionalne slikarske zbirke 18. i 19. veka, beležila autore koji joj se najviše dopadaju:

- Prelepa su dela Katarine Ivanović, ushićena sam i oduševljena i svim ostalim što sam videla. Čekala sam sat vremena da uđem. Bila sam svojevremeno i u Luvru, ali ovo je bolje, jer je naše - zaključuje.

Mlada informatičarka Tanja Kovačević sa drugaricama se divila "Glavi žene", priznajući da nije ranije znala kako u Beogradu može da vidi neko Pikasovo platno.

PROČITAJTE JOŠ - SVEČANO OTVARANjE OBNOVLjENOG NARODNOG MUZEJA: Novi sjaj remek-dela

- Oduševljena sam što ovo mogu da vidim uživo - dodaje Tanja, kojoj se jednako dopadaju dela svetskih autora, kao i ona sa potpisima Paje Jovanovića i Uroša Predića.

U subotu i nedelju, od 21 sat, na Trgu republike, reprizu će imati i multimedijalni program, kojim je muzej svečano otvoren.

IZLAZAK IZ TRADICIJSKE CRNE RUPE

- OVO je civilizacijska potreba, koja nam je toliko nedostajala, ne 15, već skoro 20 godina, jer realno, od 1999. godine i bombardovanja, arheologija je kompletno bila povučena - kaže Andrej Starović, viši kustos Narodnog muzeja, koji je u petak kroz postavku prvi put proveo svoju ćerku. - Nastala je jedna tradicijska crna rupa. Nema potrebe reći ništa više sem da su stasale čitave generacije koje nisu ušle u ovu zgradu. Uskraćeno im je nešto nasušno. Mi koji radimo ovde smo ponosni što smo probleme koji su nastali uspeli da premostimo. Sada smo napravili jednu krajnje modernu postavku, koja, kako vidimo po reakcijama, već privlači posetioce. Nama je puno srce.

KONCEPTUALISTI

U JUGOSLOVENSKOJ zbirci, deo posvećen crtežu i grafici, završava se radom konceptualnog umetnika Raše Todosijevića:

- Njegovim, kao i delima ostalih umetnika koji pripadaju tom fenomenu u našoj istoriji umetnosti jeste mesto u Narodnom muzeju. I za sam muzej je dobro da je na taj način poimao umetnost nedavnog doba, kraja 20. i početka 21. veka - smatra Jerko Denegri.

PRVI UTISCI POSETILACA:

SLOBODAN MILIĆEVIĆ, INŽENjER ELEKTROTEHNIKE: DUGO ČEKANjE

- U OVAJ red me dovelo dugo čekanje, 15 godina bili smo bez muzeja. Očekujem da vidim kakav su izbor kustosi napravili od 400.000 predmeta iz fonda koji se ovde čuva. U muzej treba često dolaziti. Nije važno što sam ga u ranija vremena obilazio, sada ću se rado svega prisetiti.

EMIR, FOTOGRAF IZ IRANA: STIGAO NA OTVARANjE

- BAVIM se fotografijom i filmskom režijom. Pre dva dana sam došao u Beograd i poželeo da vidim nacionalni muzej. Desila se neobična situacija, otkrili su mi da je muzej godinama bio zatvoren i da sam stigao na otvaranje. Iskoristio sam priliku sada da naučim nešto o istoriji vaše zemlje.

BOŽO OBRADOVIĆ, PEDAGOG: MESTO OBRAZOVANjA

KADA sam radio u školi, moje opredeljenje je bilo da muzej postane sastavni deo obrazovanja i vaspitanja, pa sam organizovao posete đaka Narodnom muzeju. Napisao sam i nekoliko radova o vaspitnom radu u muzejima. Vremena su sada teška, dominiraju interesi, a oni se ne bave ovim divnim stvarima.

SAŠA VAGIĆ, UČENIK: IKONE I ROZETE

U ZBIRCI srednjeg veka najviše su mi se svidele ikone, koje su jako lepe, posebno one iz 16. i 17. veka. Krasne su i jako velike ove rozete iz naših crkava, kao i krstovi raznih oblika. Još nismo probali animaciju srenjovekovnog Novog brda, na "tačskrinu", ali nameravamo, kad dođemo na red.