TRI DANA DO OTVARANJA NARODNOG MUZEJA: Stalna postavka u novom dizajnu

BOGATSTVO zbirki Narodnog muzeja, u kojima se čuva više od 400.000 eksponata, u obnovljenom zdanju na Trgu republike, predstaviće izbor "najboljeg od najboljeg" u novoj stalnoj postavci. U njenom osmišljavanju, kustosi naše najstarije muzejske institucije, sarađivali su sa arhitektom iz Holandije Jelenom Stefanović i dizajnerima Igorom i Irenom Stepančić.

Od arheološke zbirke u prizemlju, do zbirke jugoslovenskog i inostranog slikarstva, na drugom spratu, čitava postavka dobiće "novo ruho", koje uravnoteženo kombinuje staro i novo, tradicionalno i inovativno.

- Nekoliko godina unazad, pokušavamo da radimo na dizajnu sadržaja jednako kao i na dizajnu izložbe - ističe, za "Novosti", poznati beogradski vizuelni umetnik Igor Stepančić, koji je sa suprugom Irenom, grafičkim dizajnerom, osmislio stalnu postavku Muzeja Vuka i Dositeja, ali i na desetine izuzetno zapaženih izložbi, mnoge upravo u saradnji sa Narodnim muzejom, poput izuzetno posećenih, prošlogodišnjih u Galeriji SANU, na kojima su predstavljena dela Edgara Degaa i naša baština sa KiM. - Upravo taj pristup smo pokušali da primenimo i sada u radu sa kustosima u meri u kojoj je to vreme dozvoljavalo. Reč je o stavljanju u kontekst predmeta i redukovanju materijala, kako bi se napravila celovita priča.

PROČITAJTE JOŠ - AGONIJA SRPSKE KULTURE: Petnaest godina hoda po mukama Narodnog muzeja u Beogradu

Upravo su muzejski eksponati ono čemu ovaj kreativni dvojac daje prednost u odnosu na ostale elemente koji čine neku postavku:

- Udubljujemo se, tražeći rešenja, kako da oni budu na prvom mestu, a da im sve ostalo bude podrška - dodaje Irena Stepančić.

Novina je, objašnjavaju dizajneri, i da su se kustosi fokusirali na određene fenomene i kroz njih plasirali eksponate, dok je periodizacija ostala stara - od praistorije, rane i kasne antike, preko srednjeg veka, do modernog doba.

- Novo je i to da će prvi put u stalnoj postavci biti i predmeti iz paleolita, a šematskim prikazima rekonstruisana je jedna kuća starčevačke i jedna vinčanske kulture, sa pravim eksponatima - kaže Igor Stepančić. - Dizajn postavke je nešto savremeniji nego što je praksa kod nas, sa intervencijama koje se fokusiraju na predmete pričom, crtežima i piktogramima. Piktogrami su uvedeni kao simboli za svaki period, fenomen ili pojavu. Oni su neka vrsta navigacije kroz kustosku priču.

Duž čitavog atrijuma, oko eksponata, kojih je više od hiljadu, na nekih stotinu metara biće postavljen, poput spoljnog zida, jedan ogroman print, od gotovo četiri metara visine, na kome će biti vremenska linija, uvodni i tekstovi koji objašnjavaju delove zbirki, grafikoni, mape... Nešto slično postoji i uz zbirku srednjeg veka.

- Taj spoljni zid u atrijumu je zapravo jedan sistem membrana koje se sklapaju i razapinju na platno prosvetljeno otpozadi, kako bi mogla da se kontroliše količina svetlosti - kaže Irena Stepančić. - Ono što se dešava na toj "membrani", paralelno se dešava i na platformi sa predmetima. Ta "membrana", od 600 kvadrata printanog grafičkog materijala, podsećaće na veb dizajn i biće spoj starog i modernog.

PROČITAJTE JOŠ - Narodni muzej izvozi kulturu

Vizuelni pečat daće i grafičko obeležavanje prostora, navigacija sa novodizajniranim tablama, koje će pomoći publici da se lakše kreće kroz muzej.

Eksponati i grafika u Zbirci srednjeg veka Foto Narodni muzej

- Naš rad nadovezao se na već postojeći arhitektonski projekat sa vitrinama, od kojih su neke izdvojene da bi akcentirale određene predmete. I u muzeju, kao i u pozorištu, to se radi svetlom, s tim što mora da se vodi računa i o zaštiti od UV zračenja, toploti... Predmeti će tako "iskakati" iz mraka, i voditi posetioce vizuelno, a ne narativno. Publika će imati celovit doživljaj muzeja - zaključuju autori dizajna postavke.

BEZ MODNIH HITOVA

OPREDELILI smo se za rešenja koje vreme ne može da devalvira, koja nisu trenutni "modni hitovi", jer je to ipak Narodni muzej, naša centralna muzejska institucija, koja ima istoriju dugu 174 godine. Ali nismo išli ni na nešto što je zastarelo. Muzej mora da ostane klasična institucija, prepoznatljiva po svom bogatom fondu - kaže Igor Stepančić, čiji je deda u Somboru otvorio muzej sa Konjovićem. - Izlagao sam u Narodnom muzeju 1995, a sarađivali smo i na desetak izložbi. Zato i sada sve to radimo sa osećajem za tu kuću, čitav taj materijal smo već "proturili kroz ruke".