Raskoš Ermitaža u Klovićevim dvorima

OVDE leži Katarina Druga, rođena u Štetinu, 21. aprila 1729. Došla je u Rusiju 1744. kako bi se udala za Petra Trećeg. S četrnaest godina imala je nameru da se svidi svom mužu, Elizabeti i narodu. Ništa nije propuštala da u tome i uspe. Tokom 18 godina dosade i samoće nevoljno je pročitala puno knjiga. Postavši carica, želela je dobro i trudila se da da svojim podanicima sreću, slobodu i vlasništvo. Lako je opraštala i nikoga nije mrzela. Štedljiva, srdačna, prirodno vesela, s republikanskom dušom i srcem punim dobrote, imala je mnogo prijatelja. Posao je vodila lako, volela je umetnost i da se druži s ljudima.

Ovo je epitaf koji je za sebe napisala čuvena carica Katarina Druga, uoči pedesetog rođendana. On trenutno krasi jedan od zidova zagrebačke Galerije Klovićevi dvori, u kojoj do kraja jula gostuje postavka ruskog Državnog muzeja Ermitaž pod imenom "Katarina Velika, carica svih Rusa". Na dve etaže Galerije izloženo je više od hiljadu eksponata, među kojima su vredne slike - od carskih portreta, do pejzaža ruskih, italijanskih i flamanskih slikara, pa čak i jedan Rubens ("Apoteoza Jakova Prvog"). Tu su i crteži, tapiserije, komadi nameštaja, ali i garderobni predmeti carske porodice: haljine i sukneni kaftani, svilene papuče i raskošne čizme od platna, dečje carske benkice...

Staklene vitrine krase kristal, porcelan, srebrnina, biste, carski servisi sa pozlatom, mačevi i pištolji, uključujući i male pištolje za Katarinine unuke... Pa komode u intarziji (kombinacija ružinog, javorovog, palisandrovog i drugih vrsta drveta), kartaroški stolovi, caričin radni sto sa njenim portretom, pokloni iz Kine i Turske, teški lusteri, lepeze, pudrijere, šahovska tabla sa 32 figure od slonovače. Posebno je atraktivno Drvo ruskih vladara s početka 19. veka, rađeno na crvenoj baršunastoj tkanini. Porodična loza urađena je od drveta, pozlate, stakla i metala, sa likovima članova dinastije Romanov.

- Izloženo je 1.077 eksponata, od čega 99 slika - kaže, za "Novosti", Valentina Galović iz Galerije Klovićevi dvori. - Teško je proceniti vrednost pojedinih eksponata, no mogli bismo reći da su najvredniji predmeti od zlata i srebra, kao i dragocenosti i kameje.

Carica je posebno volela sve vrste ručnog rada, a naročito su je fascinirale kameje - minijature rezbarene u poludragom kamenu ili školjci.

Lovačka garnitura

- Predmeti su izloženi u standardnim muzejskim uslovima, a stručnjaci Ermitaža jedino su tražili posebnu pažnju kod rasvete osetljivih materijala, kao što su grafike i tekstil. Dakle, tražili su manju jačinu rasvete kod pojedinih eksponata - kaže Galović.

Vođena tura kroz izložbu traje oko sat vremena, i praćena je zanimljivim pričama o Katarininom životu, dolasku u Rusiju i na presto, njenoj ulozi u obrazovanju i prosvetiteljstvu, spoljnoj politici i ratovima. Posebnu strast gajila je prema otkupu umetničkih dela i imala specijalne savetnike koji su birali dela za zbirke koje će činiti Ermitaž. U jednoj kupovini uzimala bi po 100-200 umetnina.

Katarina Velika na slici Rokotova

Katarina Druga Aleksejevna, rođena kao Sofija Avgusta Frederika fon Anhalt-Cerbst, bila je na ruskom prestolu 34 godine, pošto je 1762. izvršila državni udar i sa vlasti zbacila muža Petra Trećeg.

Carica je bila ne samo veliki politički reformator i prosvećeni apsolutista, koji je od Rusije napravio veliku silu, već i poznata zaštitnica umetnosti, književnosti i filozofije.

Servis s kamejama

DOPISIVALA SE SA VOLTEROM I DIDROOM

KATARINA Velika naročito je volela da čita antičke drame i francuske prosvetitelje. Zahvaljujući odličnom poznavanju francuskog jezika i vanrednoj inteligenciji, ne samo da se dopisivala sa prosvetiteljima, već je bila ravnopravan sagovornik Volteru i Didrou. U pismima je iznosila svoje filozofske i stavove u odnosu na politička dešavanja tog doba.