Živi hrast Turgenjeva

RUSKOG filozofa, književnog kritičara i semiotičara Mihaila Bahtina, zatim književnika ekspresionistu Leonida Andrejeva, kao i Ivana Turgenjeva, jednog od najvećih ruskih proznih i dramskih pisaca, spaja mesto rođenja - grad Orel (u prevodu Orao), na reci Oki, koji je administrativni centar Orlovske oblasti, a osnovan je davne 1566. godine.

Ove godine, 9. novembra, navršiće se 200 godina od smrti autora nezaboravnih romana "Očevi i deca", "Lovčevi zapisi", "Prolećne vode", drame "Mesec dana na selu"... Turgenjev, "revolucionar sa olovkom u ruci", kako ga naziva književna kritika, detinjstvo je proveo na spahijskom imanju Spaskoje - Lutovinovo, koje je bilo u vlasništvu njegove majke, obrazovane, stroge žene, koja je takvo obrazovanje omogućila i svome sinu Ivanu. Okružen ruskom i francuskom literaturom, potonji ruski književni velikan je vrlo rano osetio težak život kmetova i spahijsku tiraniju, i borio se protiv njih u svom delu.

U internatu u Moskvi, Turgenjevu je Istoriju antike i srednjeg veka predavao Nikolaj Gogolj, koji je na mladog pisca u formiranju ostavio neizbrisiv trag. Po Gogoljevoj smrti, Turgenjev je, bez straha od carske osvete, napisao nekrolog učitelju, i zbog toga proveo mesec dana u tamnici!

Na imanje, veliko oko 42 hektara, stižemo 6. juna, na Puškinov rođendan. U Turgenjevljevoj radnoj sobi, uz Tolstoja, Dostojevskog, na vidnom mestu je i Puškinov portret, kao podsećanje na uvažavanje dva velikana. Poznat po svojoj prekoj naravi, Turgenjev je imao težak, odnos sa ruskim piscima, ali pun poštovanja, naročito sa Lavom Tolstojem. Po svedočenju Tolstojeve žene, duge periode nisu kontaktirali, a onda se svečano i burno mirili i nastavljali duge filozofske diskusije.

PROČITAJTE JOŠ - I Turgenjev je učio srpski

"Najevropskiji među ruskim piscima", što je među "Slavjanima" izazivalo otpor i osudu, Ivan Turgenjev je četrdesetih godina 19. veka, kada je u Petrogradu gostovala italijanska opera, upoznao opersku divu Polinu Vijardo, zbog koje će drugu polovinu života provesti u Francuskoj, pišući na tom jeziku "kao Montenj". Posle smrti Vijardove, slavni pisac se, potpuno svestan nemogućnosti zajedničke budućnosti, zaljubio u mladu glumicu Mariju Savinu, kojoj je pisao duga i poetična pisma. Savina je briljantno odigrala ulogu Vere u komadu Turgenjeva "Mesec dana na selu", u Aleksandrinskom teatru, u Petrogradu. Početkom 1881, Savina je posetila pisca na imanju u Spaskom. Posle nekoliko dana, glumica je, iz ruskog grada Perm, izvestila pisca da se udaje za drugoga...

Prekrasni opisi prirode iz pera Ivana Turgenjeva postaju razumljivi kada čovek vidi nestvarnu lepotu u kojoj je živeo u Spaskom. Duge aleje, koje vode do jezera, stoletno drveće i nepomućeni seoski mir stvorili su atmosferu za nastanak najlepših stranica ruske i svetske književnosti.

GODIŠNjICA Novinarka Dragana Bošković u rodnom mestu pisca

Mnogi veliki ruski pisci (Tolstoj, Nekrasov, Šćepkin) uživali su tradicionalno rusko gostoprimstvo na imanju Spaskoje - Lutovinovo. Turgenjev je bio duboko vezan za prirodu na svom imanju, pogotovo za prastari hrast, koji i danas, 400 godina star, postojano živi i svedoči o neuništivosti lepote i prirode.

"... Kada budete u Spaskom", piše, pri kraju života, Turgenjev iz Francuske, gde je i umro, "... poklonite se umesto mene mome domu, vrtu, mom mladom hrastu, domovini se poklonite, koju ja, verovatno, više nikada neću videti..."

U ORELU je, po osmi put, od 1. do 7. juna, održan Međunarodni festival monodrame i kamernog teatra "Ljudi", na kome su učestvovale, osim predstava iz Rusije, i one iz Brazila, Izraela, Poljske i Hrvatske. Iako najavljena, zbog nedostatka sredstava, Srbija je izostala. Stručnom žiriju je predsedavala pozorišna kritičarka "Novosti" Dragana Bošković.