U mreži opasnog doba poluistina

U VREME novih tehnologija, internet je zbog brzine i dostupnosti za mnoge postao osnovni (ponekad i jedini) izvor informacija. Ali, novo vreme donelo je i nove opasnosti: podaci "skinuti" sa interneta ponekad su proizvoljni, nejasni, čak i netačni. Jednom napravljena greška, tako se "multiplifukuje" u bezbroj novih elektronskih i štampanih primeraka, pa je sve teže utvrditi činjenice. Korisnici ne prepoznaju relevantne izvore, obično idu logikom da iz "pretraživača" preuzmu prvi koji im je nadohvat ruke...

- Kad pogledam podatke iz "Vikipedije", uvek moram da ih proverim u nekoj "papirnatoj" enciklopediji. Jer, često su uopšteni i ne besprekorno tačni: nečije ime, datum rođenja, naziv dela - ističe književnica Ivana Dimić. - Ako je internet izvor informacija za mlade ljude, veoma je opasan. Doduše, mi živimo u veku poluistina. I to je moj osnovni utisak. Stalno nas hrane "poluinformacijama" i "poluistinama". Čaša mleka može biti lek, a ako se u nju sipa samo kap otrova, to više nije čaša mleka već - čaša otrova. Ljudi manipulišu neproverenim informacijama, što može da izazove ogromne posledice.

Istoričar Radoš Ljušić kaže da nije samo internet izvor "dezinformacija" već se one često pojavljuju i u štampanim delima, istina u manjem broju:

- Netačan podatak, bez obzira na to odakle potiče, pravi istu štetu. Kao primer, navešću spomenik Gavrilu Principu koji je podignut u Beogradu. Na njemu piše da je Princip rođen 1894. godine. Ovde nije samo reč o biografskoj netačnosti, već o grešci koja dovodi u pitanje dalje istorijske događaje. Jer, da je Gavrilo rođen 1894. godine, po austrougarskim zakonima (kao punoletan građanin) bio bi streljan! Samo u mojoj knjizi "Princip Gavrilo (1895-1918)", objavljenoj baš u izdanju "Novosti", navedena je ispravna godina rođenja... Svaki podatak za koji se uoči da je nedovoljno jasan ili sumnjiv, mora se proveriti u nekom od pouzdanih izvora.

Razlog za mnoge greške antropolog Bojan Jovanović pronalazi u našoj fasciniranosti internetom, prema kome imamo nekritičan odnos zato što verujemo u njegovu neupitnost:

- Mi vršimo jednu vrstu sakralizacije sadržaja, sve do trenutka kad uvidimo spornost informacija. Kada primetimo grešku ili obmanu, ne shvatamo da smo joj možda i sami doprineli. Ima ljudi koji i svesno menjaju godine rođenja, sopstvene biografije, lične podatke, pa čak i sopstveni izgled. A sve iz razloga što imaju potrebu da se pokažu boljim, lepšim i pametnijim nego što jesu. Tek kad se zatvori krug, otkrije se feleričnost namerne ili nenamerne greške. Dakle, greške se, na neki način, poigravaju s nama.

Reditelj Nebojša Bradić podseća da prava informacija u pravom trenutku može da izmeni nečiji život, kao i da nanese nepopravljivu štetu:

- Pojedinci, institucije i kompanije koje poseduju kulturne proizvode nikad nisu bile u težem položaju. Oni zbog toga smanjuju broj zaposlenih, sa njima i mogućnost da stvaraju i prodaju nova dela. Ako se ne radi s puno odgovornosti i analitičnosti, sve "alatke" novih tehnologija neće biti od velike koristi. Zbog nedovoljno proverenih i tačnih informacija, urušava se potencijal interneta na tržištu. Kriterijum po kome se ide ka jeftinijem a ne boljem, dovešće i sam internet u pitanje, s njim i poverenje u izvor podataka. Tokom proteklih decenija tradicionalni mediji su sistematski "pljačkani" od digitalnih organizacija, koje su jedino imale interes da odgovore potrošačkim zahtevima za što jeftinijim, ili besplatnim "on lajn" sadržajem. Bilo kako bilo, internet je uneo mnogo čuda u naš život. Svako može ne samo da konzumira kulturu - nego da je i stvara.

PROBLEMI AUTORSTVA

NAŠ kolega Bojan Ljubenović, koji u "Novostima" iz dana u dan piše popularni "TRN" ("Tako Reći Nezvanično"), objavio je sad već čuveni serijal "Pisma iz Srbije 54 - Ima jedna zemlja". Okačio ga je na "Fejsbuk" i za kratko vreme, njegov tekst dobio je veliki broj "lajkova" i "šerovanja". Preko noći, preveden je na bugarski i engleski jezik, ali je autoru popularnost godila sve do trenutka kada se "autorstvo" pripisilo Dejvidu Čarteru, novinaru londonskog "Tajmsa".

MUKE SA FOTOGRAFIJAMA

SUSRET trojice "mladobosanaca" na Kalemegdanu 1914. godine, u predvečerje sudbonosnih istorijskih događaja, ostao je zabeležen na jednoj pomalo izbledeloj crno-beloj fotografiji. Ali, tragajući za imenima na internetu, nije lako utvrditi ko se na slici nalazi. Nesporan je samo Gavrilo Princip, ostala imena (Trifko Grabež, Đuro Šarac, Nedeljko Čabrinović) razlikuju se od potpisa do potpisa na fotografiji...