Beskrajna potraga za Titovim i Dražinim skrivenim blagom

ZLATO četnika i partizana - dekonstrukcija jednog mita, naslov je knjige istoričara Miloša Timotijevića koja će se uskoro pojaviti u knjižarama "Službenog glasnika" i ponuditi novi pogled na građanski rat u Drugom svetskom ratu na teritoriji Srbije i Jugoslavije.

- Živim u kraju gde su veoma žive mnogobrojne legende o zakopanom četničkom blagu. Neke od ostava zlata su zaista pronađene, a neki ljudi su izgubili život tražeći ih. Prvo sam nameravao da napravim knjigu o četničkom blagu u Zapadnoj Srbiji, ali sam otkrio da je reč o mnogo većoj temi i da je partizanski pokret imao i koristio mnogo više zlata, jedinu stabilnu valutu u nemirnim vremenima. Priča se raširila na nedićevce, ljotićevce, ustaše, nemačke, italijanske i bugarske okupatore, ali i obične građane dajući vrlo šarenu i nepoznatu sliku rata - kaže Timotijević.

Najviše izvora za knjigu našao je u arhivskoj građi, sećanjima, memoarima, pismima i literaturi objavljenoj još u vreme socijalizma.

- Kad sam objedinio i povezao ove podatke ukazala se slika skrivena iza propagandnog mita u kome je pljačka zlata rezervisana isključivo za četnike. S druge strane, potpuno je nepoznata sudbina krvavog ustaškog zlata koje je sklonjeno u Švajcarsku. Podsetio bih da su ustaše samo u aprilu 1941. u Sarajevu opljačkale 1,1 tonu zlata. Ipak, najpoznatiji mit glasi da je kralj odneo i potrošio zlato. Zlatne rezerve Jugoslavije su gotovo u potpunosti sklonjene u SAD i Englesku uoči rata i nisu trošene, već su 1945. vraćene Titu - navodi Timotijević.

Njegovo naučno delo krcato brojkama čita se kao vrhunski avanturistički roman koji opisuje prostor na kome se sukobljavaju okupatorske trupe i nekoliko lokalnih kolaboracionističkih formacija i pokreta otpora. Tu se vodi rat svih protiv svih, caruju špijunaža i obmane i neprestano se traga za riznicama dukata koji padaju s neba, iz savezničkih aviona, kao i za tonama zlata i srebra koje su sve strane plenile iz državnih trezora. Timotijevićeva knjiga neće se dopasti nijednom ostrašćenom navijaču bilo koje strane u razračunavanju Srba sa samima sobom.

- Ovde se u glavama još uvek vodi stari građanski rat bez razumevanja da u njemu nije bilo svetaca. Ipak, za pohlepu su najviše ocrnjeni oni koji su u ratu imali najmanje novca - četnici. Mihailović je 1941. bio bez prebijene pare kad je stigao na Ravnu goru i bio je prinuđen da JVuO finansira iz dobrovoljnih priloga. Svi koji su mu davali novac tražili su protivusluge, od domaćih bogataša, preko vlade u emigraciji do Engleza - ukazuje Timotijević.

S druge strane, komunistička revolucija započeta 1941. nije bila spontana, niti su je izvodili amateri.

- Broz i njegovi saradnici su prošli ozbiljne kurseve u SSSR gde su učili kako treba podići revoluciju, organizovati vlast, eliminisati političke protivnike, rukovoditi ljudima i što je vrlo važno - kako koristiti novac. Imali su i praktično iskustvo iz španskog građanskog rata. Već od 1941. dobijali su od SSSR ozbiljna finansijska sredstva, zlato, dinare, ali i dolare. Čim su podigli ustanak jedan od najvažnijih zadataka bio je da uzmu više novca iz svih državnih ustanova. To ilustruje Titov zaključak 23. februara 1942. godine: "Ako za izvjesno vrijeme ne uspijemo osvojiti opet neku banku, biće nam dosta teško" - navodi Timotijević.

Razdor između četnika i partizana nastupio je posle oslobađanja Užica upravo zbog podele zaplenjenog novca. Partizani su iz filijale Narodne banke uzeli oko 60 miliona dinara, od toga 12 miliona u srebru. Više od 20 miliona dinara zaplenili su iz Hipotekarne banke, Poreske uprave i drugih državnih institucija u Užicu i drugim okolnim mestima.

- Podaci iz sovjetskih dokumenata govore da je Moskva već 1941. imala informacije da je problem Titovog zadržavanja ogromnih količina zaplenjenog novca bio jedan od važnih činilaca za razlaz i sukob dva pokreta otpora. Tito i Slobodan Penezić Krcun naredili su 28. novembra 1941. iznošenje srebrnog novca iz Užica. Najverovatnije je bilo više akcija sakrivanja novca na Zlatiboru jer je Milovan Đilas lično kamionima prevozio srebro u dvadesetak sanduka. Savremenici su zapamtili da su bila ukupno 103 sanduka, i da je svaki bio težak 60 kilograma (6.180 kilograma metala, odnosno 10.300.000 dinara). Prema izveštaju VŠ NOVJ partizanima je polovina novca propala prilikom povlačenja preko Zlatibora, dok su srebrne pare ("aljkavo" zakopane) pokrali "neki tipovi" - navodi Timotijević.

ENGLESKA VEZA

PLjAČKA zlata za finansiranje rata u Srbiji nije samo mit, o čemu svedoči i pisanje britanskog "Sandej tajmsa" koji je 2005. sumnjičio kapetana Hadsona za krađu dela bogatstva od 80.000 funti u zlatu koje su Englezi slali kao pomoć u manjoj meri četnicima, a zatim vrlo širokogrudo partizanima. Hadson je, naime, bio izaslanik u Mihailovićevom, a zatim u Brozovom štabu, a već 1947. je isleđivan zbog sumnji da je prisvojio deo bogatstva koje je trebalo da im preda za finansiranje rata.