Život je fotografija

CELOG života sam, kao nekakav pas terijer, jurio najbolju fotografiju, i još je nema, a da li će je biti... - kazuje majstor fotografije Tomislav Peternek, koji ni danas, na sredini devete decenije života, nikuda ne ide bez foto-aparata. Čovek koji fotografije nikada ne režira a ipak uspeva da od svake napravi umetnost, jer Toma - kako vele i najugledniji kritičari, kompletnu postavku, “režiju” slike koju stvara već ima - u svom oku.

Svedočili su, Toma i njegov aparat, bezbrojnim prizorima “običnog života”, ali i burnoj istoriji ovih prostora od sredine prošlog veka. I pretvarali i tu istoriju u umetnost.

Možda “najistorijskija” među brojnim Peternekovim izložbama za istoriju, reprizira se u beogradskom Domu omladine, gde je sinoć otvorena postavka “Crveni univerzitet ‘Karl Marks’ - pola veka zauvek”. Upriličena je, na istom mestu gde i 50 godina ranije, i repriza otvaranja te izložbe - koju je te varljive 1968. ovenčao oreol “zabranjene”, hrabre, odista istorijske. Glumica Snežana Nikšić tada je, kao i sad, skidala sa prekrivenih radova jedan po jedan papir, dok nisu sve fotografije bile otkrivene - dajući građanima Beograda priliku da vide svojim očima šta se sve dešavalo tokom sedam dana koji su promenili Jugoslaviju.

Pročitajte još - Tomislav Peternek: Kad sa slike progovori život

A sve to ispratio je i za večnost sačuvao tada već afirmisani foto-reporter “Večernjih novosti” Tomislav Peternek, koji se zatekao na licu mesta i tokom sukoba studenata sa policijom kod podvožnjaka, ali i tokom svih drugih burnih događaja koji su usledili...

- Dok se Tito nije pojavio na televiziji u raskopčanoj košulji i sve nasamario, a studenti zaigrali ono kozaračko kolo - seća se Toma i vraća film unazad za tih revolucionarnih sedam dana: - Zatekao sam se kod “Moskve” i video policiju kako ide ka Brankovom mostu, pošao sam za njima i kod podvožnjaka ugledao kordon koji se sukobio sa studentima tog 3. juna...

Tomislav Peternek i glumica Snežana Nikšić, Foto: Z. Jovanović

Od tog trenutka, Peternekovom oku nije promicalo ništa - ovekovečio je Veljka Vlahovića koji razgovara sa studentima, blokadu univerziteta, ali i ženu koja posle svega toga mete stepenište Pravnog fakulteta, ispod parole “Svima posla, svakom hleba!”, potresne prizore nasilja Narodne milicije nad studentima - ali i ministra spoljnih poslova koji je prišao da studenta brani pa i sam dobio batine, jer ga policajci nisu prepoznali! Snimio je i to čuveno kozaračko kolo, ali i potonje kružoke na fakultetima na kojima studenti sede zbunjeni... Niko naravno nije “bio zainteresovan” da te fotografije objavi, osim jedne u omladinskim “Susretima”, pa je proradio Tomin inat i uz podršku Doma omladine na čelu sa Nikolom Markovićem - istorija se ipak razotkrila pred očima svih koji su želeli da vide.

Toma Peternek je redakcija promenio toliko (bez dana pauze) da neprestano u džepu nosi “podsetnik” na sva svoja radna mesta - sve od posla kino-operatera u bioskopu “Verdi” u Poreču davne 1949.

- Doživeo sam toliko neverovatnih stvari da ne bih sam sebi poverovao, da me fotografije ne uvere, i upoznao sam toliko ljudi koje samo preko fotografije možete upoznati. Zato i kažem da u stvari, pored toliko radnih mesta, nisam nikad radio, samo sam se zezao.

Foto: Z. Jovanović

Bio je Peternek tokom decenija u žiži brojnih svetskih sukoba, izraelsko-egipatskog rata, revolucije u Rumuniji, tokom bombardovanja SRJ 1999. godine sedeo satima na krovu današnje palate “Ušće”... (“Samo su mi jednom oduzeli aparat, ispred belgijske ambasade, na demonstracijama zbog ubistva Patrisa Lumumbe”, seća se).

No ništa manje nisu uzbudljive, životne, potresne i nezaboravne ni njegove “mirnodopske” fotografije, slike života, “običnih” prizora, ljudi... Baš od svega toga, Toma uspeva da napravi umetnost. Da u svemu pronađe priču, i potom je ispriča. Kroz fotografije, koje se “čitaju”, poput tekstova. Zato kaže:

- Fotografija je sve. Život je fotografija, moj, naš, vaš...

foto Privatna arhiva

LEGAT U BELOJ CRKVI

- VREDI se truditi i biti uporan, ja kao samouki posvećenik i profesionalac to kažem, važno je da nešto ostane iza vas - naglašava Peternek, koji će (osim što je predstavljen u MSU) od jeseni svoju ogromnu zaostavštinu preseliti u Belu Crkvu. Tamo se, zahvaljujući inicijativi istoričara umetnosti Slavka Timotijevića, koji je objavio i jednu Peternekovu monografiju, otvara Tomin legat.

U Belu Crkvu će biti preseljena i izložba “Crveni univerzitet ‘Karl Marks’ - pola veka zauvek”, koja je u Domu omladine Beograda otvorena do 21. juna.