“Kamene suze“ u Srpskom kulturnom centru u Prištini

Govoreći o poeziji Ranka Đinovića Komazec je rekla da je kada je u pitanju ljudski i književni profil pesnika sve je znano, jasno, pouzdano i tačno.

Pročitajte još: Otvoren Srpski kulturni centar u Prištini

- Za pesnika Đinovića Metohija je realna, neopisiva božanska lepota koja je neizbrisiva inspiracija i energija, koja ispunjava njegov pesnički zavet i ego. Najveća suština Đinovićevog specifičnog rodoljubivog pevanja sastoji se u moći da realnu egzistenciju pretoči u neponovljive poluge složenog, slojevitog, višeznačnog poetskog tkiva, da istinite po srpski narod najčešće tragične događaje, uzvisi na ravan mita - rekla je Kamezec koja ističe da Đinović Kosovo i Metohiju vidi kao Hilandarsku zemlju, kao živi srpski Jerusalim, a da je sveta zemlja je za njega oltar pred kojim će svečano izreći istinitu zakletvu. Dodaje da kao i u rodoljublju, Đinović i u ljubavnoj poeziji iskreno i neposredno daje kreativnu dubinsku sliku svojih ispunjenih ili nesrećnih ljubavnih čini pod prelepim nebom Metohije.

Pročitajte još: Počela izgradnja Srpskog kulturnog centra u Morahalomu

Prisutne koji su došli iz Prištine i okolnih mesta dirnilu su stihovi pesama poput “Kamenih suza”, Starog Gracka, Tren sa tobom i druge, koje je interpretirala umetnica Jasmina Stojiljković a koje je kazivao i sam autor.

Inače, pesnik Ranko Đinović rođen je 1. maja 1962. godine u Ratkovcu kod Orahovca. Do 1999. godine živeo je u Đakovici, a danas kao izgnanik živi i stvara u Beogradu. Objavio je sledeće knjige poezije: Sa neba se sve poznaje , Noćas gospo moja, Metoh u plamenu, Moleban, Priznaj da si nevin, Krstopolje i Dečanski bruj. Dobitnik je više nagrada, a od Eparhije raško-prizrenske dobio je najveće episkopsko priznanje – Povelju za odanost veri i pravoslavlju.

- Čast mi je da budem ovde u Srpskom kulturnom centru u Prištini, u gradu koji smo svi neizmerno voleli i koji i dalje volimo i za koji su vezane mnoge naše životne odluke i promišljanja. Dolazio sam često u Prištinu, imao sam neke ljubavi iz Prištine, jednu sam posle zavoleo za ceo život i posvetio joj knjigu. Priština je uvek bila jedan kulturni centar, duhovni i posle Metohije zaista sam najviše voleo Prištinu, Gnjilane i Štrpce - kazao je Đinović na promociji svoje nove zbirke u SKC.