Venecija: Put oko sveta i slobodan prostor

VENECIJA - OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA

SLOBODAN prostor obuhvata slobodu da se zamisli prostor oslobođen od vremena i sećanja, koji objedinjuje prošlost, sadašnjost i budućnost, gradnju na nasleđenim kulturnim slojevima koja prožima arhaično i savremeno... Slobodan prostor omogućava da se naglase slobodni darovi prirode: svetlo sunca i meseca, vazduh, gravitacija, prirodni i materijali koje je čovek stvorio... Slobodan prostor ohrabruje preispitivanje načina razmišljanja, novih načina gledanja na svet, smišljanja rešenja kojima arhitektura omogućava dobrobit i dostojanstvo svakom stanoviku ove krhke planete...

U svom manifestu, ovako su između ostalog, kustosi ovogodišnje 16. Međunarodne izložbe arhitekture, Irkinje Ivon Farel i Šeli Maknamara, iznele osnovne ideje zadatka koje su postavile pred učesnike prestižne svetske smotre: da u Veneciju donesu svoj slobodan prostor. Raznovrsnost, maštovitost, inventivnost, individualnost, pa čak i ekscentričnost, preplavile su Đardine i Arsenale, u odgovorima na temu šta je sloboda u arhitekturi, već uoči svečanog otvaranja, tokom trodnevnog vernisaža na kom su novinarima i stručnoj javnosti predstavljeni radovi na 63 nacionalne postavke i centralna izložba sa sedamdeset i jednim učesnikom.

PROČITAJTE JOŠ: Dejan Savić: Hrvatski koreograf je samo sebi naneo štetu

Zlatnim lavom žiri je ovenčao paviljon Švajcarske, pretvoren u neku vrstu eksperimentalnog stana, kroz koji su organizovane posetilačke ture, dok je posebno priznanje otišlo Britancima, čiji paviljon je ostao potpuno prazan, ali su na vrhu izložbenog prostora izgradili vidikovac sa koga puca pogled na celu Veneciju, a na kome su predstavili projekat “Ostrvo”. Slobodan pogled sa vrha zgrade, do kog se dolazilo specijalno za ovu priliku napravljenim stepeništima, imali su i Mađari i Austrijanci, ali njihovi paviljoni nisu ostali prazni. U centru mađarske izložbe bio je budimpeštanski Most slobode, tačnije njegovo uklapanje u nove urbane horizonte, dok se austrijska izložba ponela naziv “Misli, forma, značenje”.

Železnica je u ruskoj kulturi mnogo više od prevoznog sredstva, pa je paviljon ove zemlje sa 11 vremenskih zona pretvoren u veliku železničku stanicu, sa futurističkom čekaonicom, garderobom, šalterima.., dok se sedam američkih arhitekata, u paviljonu SAD bavilo gorućom društvenom temom u ovoj zemlji - migracijama, migrantima, sticanjem državljanstva. Društveno angažovana i izuzetno atraktivna je i nemačka postavka “Razgrađivanje zidova”, posvećena decenijskoj podeli ove zemlje, aktuelizovanoj migrantskom krizom i novim društvenim otuđenjima i zidovima. Duž celog paviljona Nemačke, ali i “šire”, uz pomoć ogledala, proteže se veliki crni zid, kroz koji, međutim, može da se prođe i uđe na drugu, svetliju stranu.

Holandski paviljon / Foto Daria Skaljiola

U holandskom paviljonu, uz društveni angažman, izložba “Rad, telo, slobodno vreme” poziva na igru. Otvaranjem vrata na velikom narandžastom plakaru, posetioci i doslovno ulaze u nove teme i prostore, od kojih je jedan čuvena spavaća soba Džona Lenona i Joko Ono. Nordijski paviljon, tradicionalno posvećen ekološkim temama, ovog puta izložbom “Drugačija velikodušnost” postavlja pitanje odnosa prirode i arhitekture.

PROČITAJTE JOŠ: Peternekov "Crveni univerzitet"

Francuske arhitekte predstavile su postavku “Beskonačna mesta” koja postavlja pitanje da li je svrha ove profesije da zida zgrade ili stvara prepoznatljive prostore, a njihove španske kolege bavile su se time koliko druge discipline mogu da budu od koristi u obrazovanju arhitekte. Japanski paviljon bio je u znaku njihove narodne arhitekture, dok su Finci, kao i Grci, slobodan prostor smestili u - biblioteku..

SRPSKI PAVILjON

TIM na čijem čelu je bio arhitekta Branko Stanojević, u paviljonu Srbije, pojam slobode pokušao je da preispita kroz neku vrstu dijaloga sa arhitektonskom baštinom Bogdana Bogdanovića. Projekat “Slobodan prostor je slobodna škola” (izabran na konkursu MPU i Društva arhitekata Srbije, a na Bijenalu učestvuje pod pokroviteljstvom Ministarstva kulure i informisanja), sa jedne strane skreće pažnju na danas devastiranu školu u Malom Popoviću, u kojoj je Bogdanović buduće neimare podučavao slobodi mišljenja, a sa druge, autori iznose lični odnos prema slobodom prostoru, koristeći Bogdanovićevu knjigu - pojmovnik “Gradoslovar”.

Stepenište na britanskom, ali i paviljonima Mađarske i Austrije

CENTRALNA IZLOŽBA

PORTUGALAC Eduardo Souto de Moura osvojio je Zlatnog lava za rad predstavljen na Centralnoj izložbi, dok je srebrno odličje otišlo mladom belgijskom timu u kome su bili Jan de Vilder, Inge Vink i Jo Taju. U ovoj kategoriji žiri je dodelio i specijalna priznanja indonežanskom arhitekti Andri Matinu i Rahulu Mehrotu iz Indije. Farel i Maknamara su međunarodnu izložbu podelili u dva dela: postavka “Bliže upoznavanje, susreti sa izuzetnim projektima” okupila je radove čija tema je bio dijalog sa dobro poznatim građevinama iz prošlosti, dok se radovi iz postavke “Praksa podučavanja” bave projektima nastalim kroz nastavu.