LEGITIMACIJA NAŠEG NARODA: Srpska usmena narodna baština na četiri jezika

IZDAVAČKI poduhvat prvog reda, četiri knjige "Srpska usmena narodna baština" Vuka Stefanovića Karadžića, na četiri jezika, engleskom, nemačkom, ruskom i francuskom, predstavljen je juče na tribini u Vukovoj zadužbini. Knjige su, u izuzetnoj opremi, zajednički objavili Zadužbina i "Čigoja", pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja.

Sve knjige su različite i predstavljaju veoma dobro osmišljen mozaik: u njima su narodne lirske i epske pesme, proza, objašnjenja o Vukovom radu i vremenu, tekstovi domaćih i stranih stručnjaka. Ističući da je Vukovo delo legitimacija našeg naroda, ne samo pred drugima, koji nas nedovoljno poznaju, nego i pred nama samima, koji smo skloni zaboravu, Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja je rekao:

- U Vukovo doba njegov rad je bio prihvaćeniji od strane vodećih duhova Evrope, nego u našoj sredini, opterećenoj raznim predrasudama. Razumeli su značaj Vukovog izvorišta i razumeju i dalje najkreativniji i najmoderniji duhovi naše književnosti. Od Vinavera i Rastka Petrovića, do Vaska Pope, na primer.

Oni koji zanemaruju Vuka kao osnovu, ne kao model, ne postižu suviše u našoj književnosti. Bolje će nas, uz ova izdanja, razumeti dobronamerni stranci, nakon svih falsifikata koji su o nama, pa i o Vuku kao našem temelju, u dugom i bespoštednom propagandnom ratu protiv Srba iznošeni a i dalje se proturaju.

Miodrag Maticki, predsednik Vukove zadužbine, istakao je da su se u ovim knjigama našli najlepši zapisi usmenog blaga Vuka Karadžića, sa kojima je srpski narod našao zavidno mesto na kulturološkoj mapi porodice evropskih naroda.

- Vodili smo računa da knjige budu prilagođene trenutku, da mogu da se čitaju ne samo iz perspektiva naučnog istraživanja, već da budu i zanimljive i pokažu koliko je Vukovo delo moderno i danas - rekao je priređivač dr Boško Suvajdžić.

- Nismo mi potrebni Vuku, Vuk je potreban nama kao veoma moderan duh, koji je uvek išao ispred svog vremena i rukovodio se devizom "Ne da se, ali će se dati".

Prema rečima izvršne urednice dr Mine Đurić, u ovom izdanju prvi put su prevedene odrednice iz "Srpskog rječnika", a iz Vukove prepiske sa slavnim savremenicima mogu se saznati mnoge zanimljivosti iz njegovog života i rada.

PROČITAJTE JOŠ - Vuk Karadžić bio gradonačelnik Beograda

O knjigama su govorili i saradnici Sandra Josipović, Marina Petković, Jelena Novaković, Mirjana Simonović, Nada Milošević Đorđević i izdavač Žarko Čigoja.

200 GODINA "SRPSKOG RJEČNIKA"

OVE godine navršava se dva veka prvog Vukovog celovitog leksikografskog dela "Srpskog rječnika", podsetio je Vukosavljević. U svetlu ove godišnjice biće održan, krajem avgusta, 16. međunarodni kongres slavista. U svom rečniku iz 1818. Vuk je sabrao 26.000 reči koje je sakupio iz svoga zavičaja. Drugo izdanje, izdato u saradnji sa Đurom Daničićem 1852. sadržavalo je skoro dvostruko više reči sakupljenih sa svih srpskih strana, od tadašnjih Srba sva tri zakona.